Дела апостолска 2

Силазак Светог Духа на апостоле

1А кад дође Педесетница, сви су били заједно на истом месту. 2И одједном наста хука с неба као кад дува силан ветар, те испуни сву кућу у којој су седели. 3И показаше им се језици који се разделише, као да су од ватре, па се на сваког од њих постави по један. 4Тада се сви испунише Духом Светим, па почеше говорити другим језицима – како им је Дух давао да говоре.

5А у Јерусалиму су становали побожни Јудејци из сваког народа под небом. 6И кад наста ова хука, скупи се народ и смете се, јер је свако слушао како они говоре његовим језиком. 7Сви су се дивили и чудили говорећи: „Гле, зар нису сви они што говоре Галилејци? 8Па како ми чујемо свако свој језик у ком смо се родили: 9Парћани и Миђани и Еламити, па становници Месопотамије, Јудеје и Кападокије, Понта и Азије, 10Фригије и Памфилије, Египта и предела Ливије око Кирине, и Римљани који су придошли, 11Јудејци и прозелити, Крићани и Арапи – слушамо како они нашим језицима објављују велика дела Божја.” 12Сви су се дивили и у недоумици говорили један другом: „Шта ће то бити?” 13Други су се пак подсмевали и говорили: „Напили су се новога вина.”

Петрова беседа

14А Петар стаде с Једанаесторицом, подиже свој глас и рече им: „Јудејци и ви сви што живите у Јерусалиму, ово знајте и слушајте моје речи. 15Нису ови људи пијани – како ви мислите – јер је тек трећи час дана, 16него је ту реч о ономе што је рекао пророк Јоил: 17‘У последње дане, говори Бог, излићу од свога Духа на све људе, па ће ваши синови и ваше кћери пророковати и ваши младићи ће гледати виђења, а ваши старци ће снивати снове; 18па и на своје слуге и своје слушкиње излићу од свога Духа у оне дане, и пророковаће. 19Чинићу чудеса горе на небу и знаке доле на земљи, крв и огањ, и пушење дима. 20Сунце ће се претворити у таму и Месец у крв – пре но што дође велики и славни Дан Господњи. 21И биће спасен свако ко призове име Господње.’ 22Људи Израиљци, чујте ове речи: Бог је у вашој средини потврдио Исуса Назарећанина силама, чудима и знацима што је Бог преко њега учинио међу вама, као што сами знате, 23њега сте ви, пошто је предан по одређеној вољи и промислу Божјем, преко руку безаконика приковали на крст и убили, 24али га Бог ослободи смртних болова и подиже га, јер није било могућно да га смрт држи. 25Давид, наиме, говори за њега: ‘Стално сам гледао Господа пред собом, јер ми је с десне стране – да се не пољуљам. 26Зато се развесели срце моје и обрадова се језик мој, чак ће и тело моје почивати у нади, 27јер моју душу нећеш оставити у царству смрти, нити ћеш дозволити да светац твој иструне. 28Показао си ми путеве живота, испунићеш ме весељем пред лицем својим.’ 29Браћо, вама се може слободно речи о патријарху Давиду да је умро и био сахрањен и да је његов гроб код нас до данашњег дана. 30Али како је био пророк и како је знао да му се Бог заклетвом заклео да ће од рода његових бедара некога посадити на његов престо, 31предвидевши рече за Христово васкрсење: ‘Нити је био остављен у царству мртвих, нити му је тело иструлило.’ 32Овога Исуса је Бог васкрсао, чему смо ми сви сведоци. 33Подигнут тако Божјом десницом, он је примио од Оца обећаног Духа Светога и излио ово што гледате и слушате. 34Давид се, наиме, није попео на небеса, него сам говори: ‘Рече Господ Господу моме: Седи мени с десне стране 35док положим непријатеље твоје као подножје твојих ногу.’ 36Стога нека сав дом Израиљев поуздано зна да је Бог учинио Господом и Христом овога Исуса, кога сте ви распели.”

37А кад су ово чули, косну их у срце, те рекоше Петру и осталим апостолима: „Браћо, шта да чинимо?” 38А Петар им рече: „Покајте се и нека се свако од вас крсти у име Исуса Христа за опроштење својих грехова, па ћете примити дар Духа Светога. 39Јер је за вас то обећање, и за вашу децу, и за све даљне, колико год их позове Господ Бог наш.” 40И многим другим речима сведочио је и опомињао их: „Спасите се од овог поквареног нараштаја.” 41Тако се крстише они који су примили његову реч, и додаде се онога дана Цркви око три хиљаде душа.

Живот првих хришћана

42Били су истрајни у апостолској науци и заједници, у ломљењу хлеба и у молитвама. 43А страх уђе у сваку душу јер су апостоли чинили многа чудеса и знаке. 44А сви који су поверовали беху заједно и имали су све заједничко; 45продавали су што су стекли и имали, па су то делили свима како је коме било потребно. 46Свакодневно су били стално и једнодушно у храму, ломили су хлеб по кућама, примали су храну с радошћу и проста срца, 47хвалећи Бога и уживајући љубав целог народа. А Господ је сваки дан додавао оне који се спасавају.

Currently Selected:

Дела апостолска 2: SNP_CNZ

Highlight

Copy