Дела апостолска 19

Павле у Ефесу

1А кад је Аполос био у Коринту, Павле, прошавши горње области, дође у Ефес и ту нађе неке ученике. 2Њима рече: „Јесте ли примили Духа Светога кад сте поверовали?” Одговорише му: „Нисмо ни чули да постоји Дух Свети.” 3Рече им још: „У име чега сте крштени?” А они рекоше: „У име Јовановог крштења.” 4На то Павле рече: „Јован је крстио покајничким крштењем говорећи народу да поверује у онога који за њим долази, то јест у Исуса.” 5Кад то чуше, крстише се у име Господа Исуса. 6И кад је Павле положио руке на њих, сиђе Дух Свети на њих, па говораху језицима и пророковаху. 7А беше их у свему око двеста људи.

8Тада уђе у синагогу и ту је иступао слободно три месеца говорећи о царству Божјем и трудећи се да их убеди. 9Како се пак неки показаше окорели и непокорни, ружећи науку пред свима, он одступи од њих, одвоји ученике и свакодневно проповедаше у школи [неког] Тирана. 10Ово је трајало две године, тако да су реч Господњу чули сви који су живели у Азији, Јудејци и Грци. 11А Бог је преко Павлових руку чинио необична чуда, 12тако да су и убрусе за зној и појасеве с његовог тела носили на болеснике, и болести су их остављале, и зли дуси су излазили из њих.

13А неки од Јудејаца, који су скитали и заклињали духове, почеше призивати име Господа Исуса на оне који су имали зле духове, говорећи им: „Заклињем вас Исусом, кога Павле проповеда.” 14Седам синова једног Јудејца Скеве, првосвештеника, чинило је ово. 15Али зли дух им у одговору рече: „Исуса познајем и Павла знам, али ко сте ви?” 16И човек у ком је био зао дух скочи на њих, надвлада их све и показа им своју надмоћ, тако да су голи и израњављени побегли из оне куће. 17То дознаше сви Јудејци и Грци који су боравили у Ефесу и уђе страх у све њих, те се величало име Господа Исуса. 18А многи од оних који су били поверовали долажаху и исповедајући се казиваху своја дела. 19Од оних пак који су се бавили врачањем, приличан број донесе своје књиге на гомилу, па их спалише пред свима; прорачунаше њихову вредност и нађоше да вреде педесет хиљада сребрника. 20Тако је реч Господња снажно расла и показала своју моћ.

21После ових збивања науми Павле у духу да прође Македонију и Ахају и да се упути у Јерусалим рекавши: „Пошто будем тамо, морам и Рим видети.” 22Стога посла у Македонију двојицу својих помоћника Тимотеја и Ераста, а сам оста још неко време у Азији.

Буна Димитрија златара

23У оно време пак наста немала узбуна због науке Господње. 24Јер неки човек по имену Димитрије, ковач сребра, који је израђивао сребрне храмове Артемидине и занатлијама пружио немалу зараду, 25сакупи их и раднике који су се овим бавили, па рече: „Људи, ви знате да наше благостање долази од овога посла, 26а посматрате и слушате да је овај Павле не само у Ефесу него скоро по цњлој Азији убедио и одвратио многи народ говорећи да богови рукама направљени нису богови. 27Али не постоји само опасност да изгуби углед овај наш занат него и храм велике богиње Артемиде неће се сматрати ни за шта, па ће се и штета нанети величанству богиње, коју поштује сва Азија и цео свет.” 28А кад су чули ово, испуњени гневом викаху говорећи: „Велика је Артемида Ефеска.” 29И би пометња у граду, па навалише једнодушно у позориште и одвукоше Македонце Гаја и Аристраха, Павлове сапутнике.

30Кад је пак Павле хтео да уђе у народ, ученици му не дадоше. 31А неки од азијских поглавара, који су му били пријатељи, послаше к њему и саветоваху га да се не појави у позоришту. 32Једни су викали једно, а други друго, јер је скуп био смућен и већина није знала ради чега су се искупили. 33У то подстакоше из народа Александра, кога су Јудејци гурали напред. Александар пак махну руком и хтеде да се брани пред народом. 34Али кад дознаше да је он Јудејац, повикаше сви углас и викаху око два сата: „Велика је Артемида Ефеска!” 35Најзад, градски писар утиша народ и рече: „Ефесци, који то човек не зна да је град Ефес чувар храма велике Артемиде и њеног кипа који је пао с неба? 36Пошто је то неоспорно, ви треба да будете мирни и да ништа нагло не чините. 37Доведосте ове људе који нису покрали храм, нити хуле на нашу богињу. 38Стога, ако Димитрије и мајстори који су с њим имају тужбу против неког, има дана кад се суди, и намесници су ту; нека туже један другога. 39Ако ли нешто више тражите, решиће се у законској скупштини. 40Јер нам прети опасност да будемо тужени за данашњу буну пошто нема никаквог разлога којим бисмо могли да се оправдамо за ову буну.” Рекавши ово, распусти скуп.

Currently Selected:

Дела апостолска 19: SNP_CNZ

Highlight

Copy