Друга Самуилова 16

Сивина клетва, Симејево проклињање и Авесаломово недело.

Сива клевеће Мефивостеја

1Кад је Давид мало прешао преко врха, гле, срете га Сива, момак Мефивостејев, са два натоварена магарца, на којима су били двеста хлебова, сто сувих гроздова, сто котарица воћа и мешина вина. 2Цар упита Сиву: „Шта ћеш с тим?” Сива одговори: „Магарце нека јаше породица царева, хлебове и воће нека једу момци, а вино нека пију они који се уморе у пустињи.” 3Цар упита: „Где је син господара твога?” Сива одговори цару: „Ено, остао је у Јерусалиму јер је помислио: ‘Данас ће ми дом Израиљев вратити царство оца мога.’” 4Тада рече цар Сиви: „Ево, све што је Мефивостејево, нека буде твоје.” Сива одговори: „Клањам се и нека нађем милост у очима твојим, царе, господару мој.”

Симеј грди Давида

5Кад је цар Давид стигао до Ваурима, гле, изађе оданде човек из рода дома Сауловог. Звао се Симеј, син Гирин. Он је ишао и грдио. 6Бацао је камење на Давида, на све слуге цара Давида, на сав народ и на све јунаке с десне и с леве стране. 7Овако је говорио и грдио Симеј: „Одлази! Одлази, крвопијо и сине ђавољи! 8Господ је бацио на тебе сву крв дома Сауловог, на чије си се место зацарио! Господ предаде царство у руку Авесалома, сина твога! Ето, снашла те је несрећа јер си крвопија!”

9Тада рече цару Серујин син Ависај: „Зашто ружи онај мртви пас цара, господара мога? Пусти ме да му скинем главу!” 10Онда цар одговори: „Шта ја имам с вама, синови Серујини? Нека грди, јер му је Господ рекао: ‘Ружи Давида!’ Ко сме да запита: ‘Зашто то радиш?’” 11Тада рече Давид Ависају и свим слугама својим: „Ето, син мој, који је изашао из утробе моје, ради ми о глави! Како онда неће овај Венијаминов син? Пустите га нека грди, јер му је тако Господ рекао. 12Можда ће Господ видети невољу моју и вратиће ми добро за његову данашњу грдњу.” 13Затим Давид с људима својим настави пут. Симеј је ишао страном брда наспрам њега, стално га је ружио, гађао камењем и засипао прашином. 14Цар и цели народ који је био с њим стигоше уморни и одморише се.

Авесаломово недело

15Авесалом стиже у Јерусалим са свим Израиљцима. Ахитофел је био уз њега. 16Кад Хусај Архијанин, пријатељ Давидов, приђе Авесалому, рече Хусај Авесалому: „Живео цар! Живео цар!” 17Авесалом упита Хусаја: „Је ли то твоја верност према пријатељу твоме? Зашто ниси отишао с пријатељем својим?” 18Хусај одговори Авесалому: „Не, него кога изабра Господ и народ овај и сви Израиљци, његов ћу бити и код њега ћу остати. 19Затим, коме ћу служити? Зар не – његовом сину? Онако како сам служио оцу твоме, тако ћу служити и теби.”

20Потом Авесалом рече Ахитофелу: „Дај ми савет. Шта да чинимо?” 21Ахитофел одговори: „Лези с наложницама оца свога које је оставио да му чувају двор. Кад сав Израиљ види како си се замрзео са оцем својим, охрабриће се сви који су ти пришли.” 22Тада разапеше Авесалому шатор на крову и Авесалом леже с наложницама оца свога пред очима целог Израиља. 23У то време је важило да коме Ахитофел да савет, то је као да је Бога самог питао. Толико је вредео сваки савет Ахитофелов и код Давида и код Авесалома.

Currently Selected:

Друга Самуилова 16: SNP_CNZ

Highlight

Copy