Друга Самуилова 12

Натанов прекор и Давидово кајање

Натанова прича

1Тада Господ посла Натана Давиду. Он дође к њему и рече му: „У једном граду била су два човека, један богат и један сиромах. 2Богати је имао веома много оваца и говеда, 3а сиромах немаше ништа сем једне овчице коју је купио. Он је њу хранио, тако да је расла уз њега и уз децу његову. Јела је од његовог залогаја, пила је из његове чаше, на крилу му је спавала и била му је као ћерка. 4Богатом човеку дође путник. Њему је било жао да узме од својих оваца или говеда да припреми госту, него узе овцу оном сиромаху и припреми је човеку који му је дошао.” 5Тада се Давид јако разгневи на оног човека и рече Натану: „Тако жив био Господ, мртав је тај човек који је то урадио! 6Овцу има да четвороструко накнади за то што је урадио а није се сажалио!”

7Тада Натан рече Давиду: „Ти си тај човек! Овако говори Господ, Бог Израиљев: ‘Ја сам те помазао за цара над Израиљем и ја сам те избавио из руке Саулове. 8Дао сам ти дом господара твога и жене господара твога у твоје крило. Дао сам ти дом Израиљев и дом Јудин. Ако је то било мало, додао бих ти још нешто. 9Зашто си презрео реч Господњу и учинио оно што му није по вољи? Убио си Урију Хетејина мачем, а његову жену си узео себи за жену. Њега си убио мачем амонским. 10Зато се неће никад одмаћи мач од дома твога јер си ме презрео и узео жену Урије Хетејина за жену.’ 11Овако говори Господ: ‘Ево, ја ћу подићи на тебе зло из дома твога. Узећу жене твоје и даћу их ближњем твом на твоје очи. Он ће спавати са женама твојим под сунцем. 12Ти си то радио тајно, а ја ћу ову претњу извршити јавно, пред целим Израиљем, под сунцем.’”

Давидово кајање и Божја казна

13Тада рече Давид Натану: „Сагреших Господу.” Натан одговори Давиду: „Господ ти опрашта грех твој, нећеш умрети. 14Међутим, пошто си тим делом постао прича непријатељима Господњим, умреће ти дете које се родило.”

15Потом Натан оде својој кући. Господ удари дете које је Давиду родила Уријина жена и оно се тешко разболе. 16Давид се молио Богу за дете. Постио је и, кад би дошао кући, спавао би ноћу на земљи. 17Управници дома његовог који су стајали око њега хтели су да га подигну са земље, али он не хтеде, нити је хтео да једе с њима. 18Седмог дана умре дете. Давидове слуге не смедоше да му саопште да је дете умрло. Мислили су: „Ено, док је дете било живо, говорили смо му, а он није хтео да нас послуша. Како да му кажемо да је дете умрло? Учиниће зло!” 19Давид примети да слуге његове шапућу међу собом и схвати да је дете умрло. Давид упита своје слуге: „Је ли умрло дете?” Они одговорише: „Умрло је.” 20Тада Давид устаде са земље, уми се, намаза се и промени одећу. Потом оде у храм Господњи и помоли се. Затим се врати у дом свој, затражи да му донесу да једе и поједе. 21Слуге његове га упиташе: „Шта то радиш? Док је дете било живо, постио си и плакао. Кад је дете умрло, устајеш да једеш?!” 22Он одговори: „Док је дете било живо, постио сам и плакао јер сам мислио: ‘Ко зна? Можда ће се Господ смиловати на мене да дете остане живо.’ 23Сад је умрло. Зашто да постим? Могу ли да га повратим? Ја ћу отићи њему, а оно се неће вратити мени.”

Соломоново рођење

24Потом Давид утеши жену своју Витсавеју. Приђе јој и леже с њом. Она роди сина и он му надену име Соломон. Он је био драг Господу 25и преко пророка Натана по Божјој вољи назва га Једидија.

Освајање Раве

26Јоав нападе на Раву синова Амонових и заузе царски град. 27Он посла гласнике Давиду и поручи: „Напао сам Раву и заузео сам град на води. 28Сад ти скупи остали народ, опколи град и заузми га да не бих ја освојио град и дао му своје име.” 29Давид скупи сав народ, оде до Раве, нападе је и заузе. 30Њиховом цару узе са главе круну у којој је био таланат злата с драгим каменом и Давид је стави на главу. Из града однесе веома богат плен. 31Изведе народ који је био у њему и стави га да ради с тестерама, гвозденим будацима, гвозденима секирама и у циглане. Тако исто учини свим градовима синова Амонових. Потом се Давид врати у Јерусалим с целим народом.

Currently Selected:

Друга Самуилова 12: SNP_CNZ

Highlight

Copy