Друга о царевима 4

Јелисијева чуда. Умножавање уља

1Жена једног од пророчких ученика повика Јелисију говорећи: „Слуга твој, а муж мој умре. Ти знаш да се слуга твој бојао Господа, а поверилац долази да ми оба сина одведе у ропство.” 2Јелисије је упита: „Шта да радим? Шта имаш у кући?” Она одговори: „Слушкиња твоја нема ништа сем суд уља.” 3Тада јој он рече: „Иди и позајми од суседа својих празне посуде и то не мало. 4Онда иди у кућу и затвори се са синовима својим. Наливај у све те посуде. Која се напуни стави је са стране.”

5Она оде кући и затвори врата за собом и за својим синовима. Они су јој додавали посуде, а она је наливала. 6Кад су се посуде напуниле, она рече свом сину: „Дај још једну посуду.” Он јој одговори: „Нема више посуда.” Тада уље стаде. 7Онда она оде и исприча човеку Божјем, а он јој рече: „Иди, продај уље и исплати дуг. Од остатка ћете живети ти и синови твоји.”

Јелисије и Сунамка

8Једног дана је Јелисије пролазио кроз Сунам. Тамо је живела нека имућна жена. Она га понуди да једе и од тада је свраћао к њој да једе кад год је пролазио. 9Тада она рече свом мужу: „Ето, знам да је светитељ онај човек Божји који пролази овуда. 10Хајде да му сазидамо малу собу под кровом и ставимо постељу, сто, столицу и свећњак, па кад нам дође, нека ту борави.”

11Једном он дође онамо, оде у горњу собу и заспа. 12Потом он рече момку свом Гијезију: „Позови ону Сунамку.” Он је позва и она стаде пред њега. 13Тада му он рече: „Кажи јој: ‘Ето, добро се стараш о нама. Шта хоћеш да ти учиним? Имаш ли нешто да кажем цару или војсковођи?’” Она одговори: „Живим међу својима.” 14Он упита: „Шта бих јој учинио?” Гијезије одговори: „Ето, она нема сина, а муж јој је стар.” 15Он рече: „Позови је.” Он је позва и она стаде на вратима. 16Тада он рече: „Догодине у ово доба грлићеш свога сина.” Она одговори: „Немој, господару мој! Немој, човече Божји, да завараваш слушкињу своју!” 17Међутим, жена доиста затрудне и роди сина идуће године у време у које је рекао Јелисије.

18Дечак је растао. Једном оде оцу код жетелаца. 19Овај рече свом оцу: „Моја глава, моја глава.” Он рече слуги: „Носи га његовој мајци.” 20Он га узе и однесе његовој мајци. Лежао јој је на крилу до подне, а онда издахну. 21Тада она оде горе и стави га на постељу човека Божјег, изађе и затвори врата. 22Затим викну свог мужа и рече му: „Пошаљи једног момка и једну магарицу да одем човеку Божјем и да се вратим.” 23Он упита: „Зашто данас идеш к њему? Нити је млад месец, нити је субота.” Она одговори: „Остани с миром.” 24Потом припреми магарицу и рече свом момку: „Поведи и пођи. Не заустављај се сем ако ти ја кажем.”

25Тако пође и дође човеку Божјем на Кармилску гору. Кад је човек Божји угледа издалека, рече свом момку Гијезију: „Ено оне Сунамке. 26Сад трчи пред њу и питај је: ‘Како си? Како је муж твој? Како је син твој?’” Она одговори: „Добро смо.” 27Међутим, кад дође до човека Божјег на гору, загрли му ноге. Гијезије приђе да је одмакне, али човек Божји рече: „Пусти је јер јој је душа ојађена. Господ ми сакри и не објави ми.” 28Тада она рече: „Зар сам ја тражила сина од господара мог? Зар нисам казала да ме не завараваш?” 29Онда он рече Гијезију: „Опаши се, узми штап мој у руку и пођи. Ако сретнеш неког, немој га поздрављати и ако те неко поздрави, немој му отпоздрављати и стави штап мој на дечака.” 30Дечакова мајка рече: „Тако да је жив Господ и тако да је жива душа твоја, нећу да те оставим!” Тада он устаде и пође за њом.

31Гијезије је био отишао испред њих. Он стави штап на дечака, али није било ни гласа ни знака. Зато он пође натраг и рече му говорећи: „Дечак се не пробуди.”

32Јелисије уђе у кућу и, гле, мртав дечак је лежао на његовој постељи. 33Он уђе и затвори врата за њих двојицом. Затим се помоли Господу. 34Потом се попе на постељу и леже на дечака. Стави своја уста на његова уста, своје очи на његове очи, своје дланове на његове дланове и испружи се по њему. Дечаку се тело загреја. 35Потом се удаљи идући тамо-амо по кући. Затим се опет попе на постељу и испружи се по дечаку. Тада дечак кину седам пута и отвори дечак своје очи. 36Онда он зовну Гијезија и рече му: „Позови Сунамку.” Он је позва и она дође до њега. Тада јој рече: „Узми сина свог.” 37Кад је она ушла, паде му пред ноге и поклони се до земље. Потом узе свог сина и отиде.

Отровна храна

38Потом се Јелисије врати у Галгал, а тада је била глад у земљи. Ученици пророчки су седели пред њим, а он рече момку свом: „Припреми велики котао и скувај зеље ученицима пророчким.” 39Тада један оде у поље да набере зеље, али нађе дивљу лозу и набра са ње пун огртач дивљих плодова. Он дође и насече их у котао јер их није познавао. 40Потом усуше људима да једу. Они почеше да једу зеље, али повикаше говорећи: „Човече Божји, смрт је у котлу!” Тако нису могли да једу. 41Међутим, он заповеди: „Донесите брашна!” Потом насу брашно у лонац и рече: „Сипај људима, нека једу.” Више ништа није било штетно у котлу. 42Затим неки човек из Вал-Салисе дође и донесе човеку Божјем у торби хлеб од првина, дванаест јечмених хлебова и нових класова. Он рече: „Постави људима да једу.” 43Момак одговори: „Како да поставим пред стотину људи?” Он опет рече: „Постави људима нека једу јер је овако Господ казао: ‘Јешће и претећи ће.’” 44Он постави пред њих. Они су јели и још претече, као што је Господ и казао.

Currently Selected:

Друга о царевима 4: SNP_CNZ

Highlight

Copy