Друга о царевима 2

Илијино вазнесење

1Пре него што Господ узнесе Илију у вихору на небо, пођоше Илија и Јелисије из Галгала. 2Илија рече Јелисију: „Остани овде јер ме Господ шаље у Ветиљ”. Јелисије одговори: „Тако жив био Господ и ти поживео, нећу да те оставим!” Тако дођоше до Ветиља. 3Тада дођоше Јелисију ученици пророчки из Ветиља и рекоше му: „Знаш ли да ће данас Господ узети господара твога од тебе?” Он одговори: „Знам, ћутите.” 4Илија му рече: „Јелисије, остани овде јер ме Господ шаље у Јерихон.” Он одговори: „Тако жив био Господ и ти поживео, нећу да те оставим!” Потом уђоше у Јерихон. 5Тада ученици пророчки из Јерихона приђоше Јелисију и рекоше му: „Знаш ли да ће данас Господ узети господара твога од тебе?” Он одговори: „Знам и ја, ћутите.” 6Илија му рече: „Остани овде јер ме Господ шаље на Јордан.” Он одговори: „Тако жив био Господ и ти поживео, нећу да те оставим.” Тако одоше обојица.

7Педесет људи, ученика пророчких, пратили су их и удаљили су се док су њих двојица стали код Јордана. 8Илија узе свој огртач, сави га и удари њим по води. Она се раздвоји на две стране и пређоше обојица по сувом. 9Кад су прешли, рече Илија Јелисију: „Ишти шта хоћеш да ти учиним пре него што будем одвојен од тебе.” Јелисије одговори: „Нека буду два дела духа твога на мени.” 10Он рече: „Затражио си тешку ствар. Међутим, ако ме видиш кад будем одвојен од тебе, биће ти тако, ако не – неће.” 11Док су они ишли и разговарали, гле, огњена кола и огњени коњи раздвојише их и Илија се у вихору узнесе на небо. 12Видећи то, Јелисије повика: „Оче мој, оче мој! Кола Израиљева и коњица његова!” Потом га више није видео. Тада узе своју одећу и раздера је надвоје. 13Затим подиже плашт Илијин, који је био спао с њега, врати се и стаде на обалу Јордана. 14Узе огртач Илијин, који је био спао с њега, удари по води и рече: „Где је Господ, Бог Илијин?” Кад удари по води, она се раздели тамо и овамо и Јелисије пређе.

15Кад с друге стране видеше ученици пророчки из Јерихона, рекоше: „Дух Илијин се спустио на Јелисија.” Они му пођоше у сусрет, падоше ничице на земљу 16и рекоше му: „Овде има педесет слугу твојих, јунака. Нека иду и нека потраже господара твога. Можда га је Дух Господњи уздигао и бацио на неко брдо или у неку долину.” Он им рече: „Немојте их слати.” 17Међутим, они су стално наваљивали на њега и он им рече: „Пошаљите их.” Они послаше педесеторицу. Тражили су га три дана, али га не нађоше. 18Тада се вратише њему, који је био остао у Јерихону, и он им рече: „Зар вам нисам рекао да не идете?”

Два чуда Јелисијева

19Потом становници града рекоше Јелисију: „Гле, добро је живети у овом граду, као што господар наш види, само је вода лоша, а земља неплодна.” 20Тада им он рече: „Донесите ми нов котао и ставите у њега со.” Они га донесоше. 21Он изађе на извор, баци со у њега и рече: „Овако говори Господ: ‘Исцелих ову воду.’ Неће због ње више бити ни смрти ни неплодности.” 22Тако вода постаде здрава до дана данашњег по речи коју је Јелисије изрекао.

23Потом одатле поче да се успиње ка Ветиљу. Док је ишао путем, малишани изађоше из града и ругаху му се говорећи: „Пењи се, ћелавко! Пењи се, ћелавко!” 24Он се окрете, спази их и прокле их у име Господа. Тада изађоше два медведа из шуме и растргоше четрдесет двоје деце. 25Одатле оде на гору Кармил, а оданде у Самарију.

Currently Selected:

Друга о царевима 2: SNP_CNZ

Highlight

Copy