Друга дневника 6
6
Соломонова молитва при освећењу храма
1Тада Соломон изговори:
„Господ је рекао да ће боравити у тами,
2а ја саградих храм теби за стан
и место да у њему боравиш заувек.”
3Потом се окрену цар и благослови сав збор Израиљев, а сав збор Израиљев је стајао. 4Он изговори: „Нека је благословен Господ, Бог Израиљев, који својом руком испуни оно што је устима својим говорио оцу моме Давиду кад је рекао: 5‘Од дана кад сам извео народ свој из земље египатске, нисам изабрао град међу свим племенима Израиљевим да се сагради храм у коме би пребивало име моје, нити сам изабрао човека који би био вођа народу моме Израиљу, 6него изабрах Јерусалим да у њему пребива име моје и изабрах Давида да управља народом мојим Израиљем.’ 7Отац мој Давид науми да сагради храм имену Господа, Бога Израиљевог. 8Међутим, Господ рече оцу моме Давиду: ‘Добро си учинио што си помислио да саградиш храм имену моме. 9Међутим, нећеш ти сазидати тај храм, него син твој, који ће изаћи из тела твог. Он ће саградити храм имену моме.’ 10Тако Господ одржа реч своју коју је дао јер сам ја наследио оца свога Давида и седох на престо Израиљев, као што је рекао Господ, и саградих храм овај имену Господа, Бога Израиљевог. 11Поставио сам овде ковчег у коме је савез Господњи, који је склопио са синовима Израиљевим.”
12Потом стаде Соломон пред жртвеник Господњи и пред збор Израиљев подиже руке своје. 13Соломон је, наиме, начинио подножје од бронзе и ставио га насред трема. Било је пет лаката дуго, пет лаката широко, а три лакта високо. Он ступи на њега, клече на колена пред целим збором Израиљевим и подиже руке своје к небу. 14Потом рече: „Господе, Боже Израиљев! Нема Бога као што си ти ни на небу, ни на земљи. Чуваш савез и милост слугама својим, који ходе пред тобом свим срцем својим. 15Ти си слуги свом, а оцу мом Давиду, испунио оно што си обећао. Оно што си устима својим рекао, то си руком својом данас испунио. 16Сад, Господе, Боже Израиљев, одржи што си рекао оцу моме Давиду кад си казао: ‘Неће ти преда мном нестати човек који би седео на престолу Израиљевом само ако синови твоји буду чували пут да иду по закону моме, као што си ти ходио преда мном.’ 17Сада, Господе, Боже Израиљев, нека се испуни реч твоја коју си дао слуги своме Давиду. 18Међутим, да ли ће Бог заиста боравити с човеком на земљи? Ето, небо и највиша небеса не могу да те обухвате, а камоли овај храм који сам саградио. 19Али погледај на молитву слуге твога и на молбу његову, Господе, Боже мој! Чуј вапај и молитву којом ти се данас моли слуга твој! 20Нека буду очи твоје отворене над храмом овим дању и ноћу, над овим местом на коме си рекао да ћеш поставити име своје, да чујеш молитву којом ће се молити слуга твој на овом месту. 21Почуј молбе слуге свога и народа свога Израиља којима ће се молити на овом месту. Почуј с места на коме станујеш, с неба, почуј и смилуј се!
22Кад неко згреши ближњем свом и треба да се закуне, нека заклетва дође пред жртвеник твој у овом храму. 23Ти почуј с неба и пресуди слугама својим. Осуди кривца окрећући дела његова на главу његову, а недужног оправдај поступајући по исправности његовој.
24Кад се распрши пред непријатељем народ твој зато што ти је сагрешио, па се обрати, прослави име твоје, помоли ти се и замоли те у храму овом, 25ти почуј с неба, опрости грех народу свом Израиљу и доведи их опет у земљу коју си дао њима и очевима њиховим.
26Кад се затвори небо и не буде кише зато што су теби сагрешили, па ти се помоле на месту овом, прославе име твоје и одврате се од греха свог, кад их ти казниш, 27почуј с неба и опрости грех слугама својим и народу свом Израиљу. Покажи им прави пут којим ће ићи и пусти кишу на земљу своју коју си дао народу свом у наследство.
28Кад завладају глад у земљи, помор, суша, болест жита, скакавци или гусенице, или га притисне непријатељ његов у његовој властитој земљи, или било какво зло или болест, 29сваку молбу и сваку молитву од било ког човека или од целог народа твог Израиља, ко осети бол у срцу свом и подигне руке своје у храму овом, 30ти почуј с неба, из стана свог, опрости, подај сваком по делима његовим јер ти знаш срце његово, ти једини продиреш у срце синова људских. 31Нека те се боје да би ишли путевима твојим докле год живе у земљи коју си дао оцима нашим. 32И дошљак који није из народа твог Израиља, него је дошао из далеке земље због имена твог великог, руке твоје крепке и мишице твоје подигнуте, кад дође и помоли се у храму овом, 33ти почуј с неба, из стана свога, услиши све вапаје његове да би познали име твоје сви народи на земљи и бојали се тебе као и народ твој Израиљ и да би схватили да је име твоје призвано на храм овај који саградих.
34Кад народ твој пође у рат против непријатеља својих путем којим га пошаљеш и помоли ти се окренут граду овом који си изабрао и к овом храму који сам саградио имену твом, 35почуј с неба молбу његову и молитву његову и подај му правду.
36Кад ти сагреше, јер нема човека који не греши, па се разгневиш на њих и предаш их непријатељима да их заробе и одведу у далеку земљу или ближу, 37па се покају у срцима својим у земљи у којој су одведени у ропство, покају се и почну молити у земљи у којој су у ропству па кажу: ‘Сагрешисмо, зло учинисмо и скривисмо’, 38па се покају свим срцем својим и свом душом својом у земљи у којој су доведени у ропство, па ти се помоле окренувши се према земљи својој коју си дао очевима њиховим, према граду који си изабрао и према храму који сам саградио имену твом, 39почуј с неба, из стана свог, молбу њихову и молитву њихову, подај им правду и опрости народу свом што ти је сагрешио.
40Тако, Боже мој, нека буду очи твоје отворене и уши твоје пригнуте на молбу у месту овом. 41Сад устани, Господе, Боже, у боравишту свом, ти и ковчег силе твоје! Господе, Боже! Нека се обуку у спасење свештеници твоји и верници твоји нека се радују у срећи! 42Господе, Боже! Немој да одвратиш лице своје од помазаника свог. Опомени се милости коју си обећао слуги свом Давиду.”
Currently Selected:
Друга дневника 6: SNP_CNZ
Highlight
Share
Copy
Want to have your highlights saved across all your devices? Sign up or sign in
Copyright © Biblijsko društvo Srbije
