Прва Самуилова 26

Давид поново штеди Саула

1Потом Зифеји дођоше Саулу у Гавају и рекоше: „Зар се Давид не крије на брду Ехели, наспрам Гесимона?” 2Тада се Саул подиже и сиђе у пустињу Зиф са три хиљаде бираних људи из Израиља да тражи Давида у пустињи Зиф. 3Саул се распореди на брду Ехели наспрам Гесимона, крај пута. Давид је био у пустињи и примети да Саул иде за њим у пустињу. 4Тада Давид посла уходе и сазнаде да је Саул заиста стигао. 5Давид се подиже и дође до места где се Саул распоредио. Давид спази место на којем су спавали Саул и његов војвода Авенир, син Ниров. Саул је спавао усред збора, а војска око њега.

6Тада Давид проговори и упита Ахимелеха Хетејина и Ависаја, сина Серујиног, брата Јоавовог: „Ко ће да сиђе са мном у збор Саулов?” Ависај одговори: „Ја ћу да сиђем с тобом.” 7Онда Давид и Ависај сиђоше по ноћи до војске. И, гле, Саул је лежао и спавао у збору, а копље му је било забодено покрај главе у земљу. Авенир и војници лежали су око њега. 8Тада Ависај рече Давиду: „Данас ти Бог предаде у руке твоје непријатеља твога. Сада ме пусти да га његовим копљем прикуцам за земљу само једном. Нећу двапут.” 9Међутим, Давид рече Ависају: „Немој да га убијеш. Ко може да дигне руку на помазаника Господњег а да не буде крив?” 10Још рече Давид: „Тако жив био Господ, Господ ће га убити. Или ће доћи његов дан кад мора да умре, или ће поћи у рат и погинуће. 11Не дао ми Господ да дигнем руку на помазаника Господњег! Него, узми сад копље које му је поред главе његове и чашу за воду, па да идемо.” 12Тада Давид узе копље и чашу за воду покрај Сауловог узглавља и одоше. Нико ништа не виде нити примети нити се пробуди. Сви су спавали јер је Господ пустио тврд сан на њих.

13Давид пређе на другу страну и стаде на врх брда, подаље. Између њих је био велики простор. 14Тада Давид викну војску и Авенира, сина Нировог, говорећи: „Зар се не одазиваш, Авенире?” Авенир одговори и рече: „Ко си ти да узнемираваш цара?” 15Давид рече Авениру: „Ниси ли ти човек? Ко је као ти у Израиљу? Зашто ниси чувао цара, господара свога? Један из народа је сишао до вас да убије цара, господара твога. 16Није добро како си радио. Тако жив био Господ, заслужили сте смрт јер нисте чували господара свога, помазаника Господњег. Сад погледај где су копље царево и чаша за воду са узглавља његовог.”

17Тада Саул препозна глас Давидов и рече: „Је ли то твој глас, сине Давиде?” Давид одговори: „Мој је глас, царе, господару мој.” 18Потом рече: „Зашто господар мој прогони слугу свога? Шта сам учинио? Каква је кривица у руци мојој? 19Сада саслушај, царе, господару мој, речи слуге свога. Ако те Господ подиже на мене, нека му је угодна жртва. Ако су људи, нека су проклети, јер су ме прогнали сада да не бих имао удела у наследству Господњем. Они ми говоре: ‘Иди, служи другим боговима!’ 20Сада, нека не падне крв моја на земљу далеко од лица Господњег. Јер цар Израиљев је изашао да лови буву једну, као кад ко лови јаребицу у планини.”

21Тада Саул рече: „Погрешио сам. Врати се, сине мој, Давиде, јер ти нећу више чинити зло. Мој живот је данас био вредан у твојим очима. Ево, лудо сам радио и веома сам погрешио.” 22Давид одговори и рече: „Ево копља царевог! Нека дође неко од момака и нека га узме. 23Господ ће платити сваком по правди његовој и по верности његовој. Данас те је Господ био предао у руке моје, али нисам хтео да подигнем руку своју на помазаника Господњег. 24Ево, као што је данас живот твој био вредан у очима мојим, тако нека живот мој буде вредан у очима Господњим. Нека ме избави из сваке невоље.” 25Тада Саул рече Давиду: „Нека си благословен, сине мој Давиде! Радићеш и успећеш!” Давид оде својим путем, а Саул се врати својој кући.

Currently Selected:

Прва Самуилова 26: SNP_CNZ

Highlight

Copy