Прва Самуилова 24

Давидова великодушност према Саулу

1Давид оде одатле и смести се у брдским склоништима Енгадија. 2Кад се Саул вратио после прогањања Филистејаца, рекоше му говорећи: „Ено Давида у пустињи Енгади.” 3Тада Саул узе три хиљаде људи изабраних из свег Израиља и пође да тражи Давида и његове људе источно од Стена дивокоза. 4Он дође до овчијих торова украј пута где је била пећина и уђе по потреби. Давид и његови људи били су у дну пећине. 5Тада рекоше Давиду људи његови: „Ево дана за који ти Господ рече: ‘Ево, предајем ти непријатеља твога у руке да учиниш с њим шта ти је воља.’” Давид устаде и полако одсече крај Сауловог огртача. 6После тога се покаја Давид што је одсекао крај Сауловог огртача. 7Зато рече: „Далеко било да тако нешто учиним господару своме, помазанику Господњем, да дигнем руку на њега!” 8Тада Давид прекори своје људе и не даде им да устану на Саула. Саул изађе из пећине и пође својим путем.

9Давид устаде, изађе из пећине и повика за Саулом говорећи: „Царе, господару мој!” Саул се обазре, а Давид паде ничице на земљу и поклони му се. 10Тада Давид рече Саулу: „Зашто слушаш речи људи који ти кажу: ‘Ево, Давид ти смишља зло.’ 11Ево, данас си видео својим очима да те је Господ у пећини у моје руке био предао. Рекли су ми да те убијем, али сам те поштедео. Рекао сам: ‘Нећу дићи руке своје на господара свога, јер је помазаник Господњи.’ 12Оче мој! Види крај свога огртача у руци мојој. Одсекао сам крај огртача твога, а тебе нисам убио. Види и схвати да у рукама мојим нема ни зла ни издаје. Нисам ти згрешио, а ти вребаш да ми живот узмеш. 13Господ нека суди између мене и тебе и нека ми се Господ освети због тебе, али се рука моја неће подићи на тебе. 14Стара изрека каже: ‘Из злога излази зло.’ Рука моја се неће подићи на тебе. 15За ким је изашао цар Израиљев? Кога прогониш? Мртвог пса, буву једну! 16Господ нека буде судија, нека он пресуди између мене и тебе. Нека погледа и води расправу моју, нека ми додели правду и нека ме избави из руке твоје.”

17Кад Давид изговори ове речи Саулу, одговори Саул: „Је ли то твој глас, сине Давиде?” Саул узвикну и гласно заплака. 18Потом рече Давиду: „Исправнији си од мене, јер си ти мени учинио добро, а ја теби зло. 19Данас си ми показао доброту своју према мени. Господ ме је био предао у руке твоје, а ти ме ниси убио. 20Кад човек нађе непријатеља свога, да ли га пушта да оде својим путем? Нека те Господ награди за ово што си ми данас учинио! 21Ево, сад знам сигурно да ћеш постати цар и да ће на теби почивати царство Израиљево. 22Зато ми се сада закуни Господом да нећеш истребити потомке моје после мене и да нећеш искоренити име моје из дома оца мога.” 23Тада се Давид закле Саулу. Потом се Саул врати кући, а Давид и његови људи одоше у горска скровишта.

Currently Selected:

Прва Самуилова 24: SNP_CNZ

Highlight

Copy