Прва о царевима 22

Сиријци побеђују Ахава и Јосафата. Савез Ахава и Јосафата

1Прођоше три године без рата између Сиријаца и синова Израиљевих. 2Треће године дође цар Јудин Јосафат цару Израиљевом. 3Цар Израиљев рече својим слугама: „Знате ли да Рамот галадски припада нама? Ми не покушавамо да га вратимо из руке цара сиријског!” 4Тада рече Јосафату: „Хоћеш ли да пођеш са мном да ударимо на Рамот галадски?” Јосафат одговори цару Израиљевом: „Ја као и ти, народ мој као народ твој, коњи моји као коњи твоји!”

Лажна пророштва

5Потом Јосафат рече цару Израиљевом: „Затражи данас реч Господњу.” 6Тада цар Израиљев сакупи око четири стотине пророка и упита их: „Да ли да нападнем Рамот галадски или да одустанем?” Они одговорише: „Иди, јер ће га Господ предати у руке цару.” 7Тада Јосафат упита: „Има ли овде још који пророк Господњи да га упитамо?” 8Цар Израиљев одговори Јосафату: „Има још један човек преко којег бисмо могли упитати Господа, само ја га мрзим јер ми не прориче повољно него рђаво. То је Михеја, син Јемлин.” Јосафат тада рече: „Нека цар не говори тако.” 9Цар Израиљев дозва једног дворанина и рече му: „Доведи брзо сина Јемлиног Михеју.”

10Цар Израиљев и цар Јудин Јосафат седели су сваки на свом престолу у царским оделима на простору пред вратима Самарије. Сви пророци су пред њима пророковали, 11Хананин син Седекија направио је себи гвоздене рогове и говорио је: „Овако говори Господ: ‘Овим ћеш пробости Сиријце док их не уништиш.’” 12Тако су пророковали и сви пророци говорећи: „Пођи на Рамот галадски и успећеш јер ће га Господ предати у руке цареве!”

Пророк Михеја прориче пораз

13Посланик који је био отишао да доведе Михеју рече му говорећи: „Ево, сви пророци до једног прорекли су цару добро. Нека твоја реч буде као и њихова реч, па кажи повољно.” 14Михеја одговори: „Тако да је жив Господ, говорићу оно што ми Господ саопшти.” 15Кад дође пред цара, рече му цар: „Михеја, да пођемо и нападнемо Рамот галадски или да одустанемо?” Он му одговори: „Иди, успећеш, јер ће га Господ предати у руке цареве.” 16Цар му тада рече: „Колико ћу те пута преклињати да ми кажеш само истину, у име Господње?” 17Тада он рече:

„Видим сав народ израиљски

расут по горама

као овце које немају пастире.

Господ говори: ‘Ови немају господара,

нека се сваки с миром

у кућу своју врати.’”

18Тада рече цар Израиљев Јосафату: „Зар ти нисам рекао да ми неће прорећи добро него зло?” 19Михеја настави: „Саслушај реч Господњу. Видео сам Господа како седи на престолу свом, а сва војска небеска стајала му је са десне и са леве стране. 20Тада Господ упита: ‘Ко ће да превари Ахава да оде и да падне код Рамота галадског?’ Један рече ово, а други оно. 21Онда изађе један дух, стаде пред Господа и рече: ‘Ја ћу га преварити.’ Господ га упита: ‘Како?’ 22Он одговори: ‘Изаћи ћу и бићу лажљив дух у устима свих пророка његових.’ Господ му рече: ‘Преварићеш га и успећеш. Иди и учини тако.’ 23Сад, ето, Господ је ставио духа лажљивог у уста свим пророцима твојим. Господ је теби наговестио зло.” 24Тада приступи син Хананин Седекија, удари Михеју по вилици и рече: „Зар је дух Господњи напустио мене да би говорио с тобом?” 25Михеја му одговори: „Ето, видећеш онда кад се будеш склањао из собе у собу да се сакријеш.” 26Тада рече цар Израиљев: „Ухвати Михеју и одведи га градском заповеднику Амону и царевом сину Јоасу. 27Кажи им да овако говори цар: ‘Баците овог у тамницу и дајте му само хлеб и воду док се ја мирно не вратим.’” 28Тада Михеја рече: „Ако се ти мирно вратиш, није Господ говорио преко мене.” Затим повика: „Чујте, сви народи!”

Ахавова погибија

29Цар Израиљев и цар Јудин Јосафат пођоше на Рамот галадски. 30Тада рече цар Израиљев Јосафату: „Ја ћу се преобући и поћи у бој, а ти задржи своје одело.” Тако се преобуче цар Израиљев и пође у бој. 31Цар сиријски нареди заповедницима бојних кола, којих је било тридесет два, говорећи: „Не нападајте ни малог ни великог, него само цара Израиљевог!” 32Заповедници бојних кола угледаше Јосафата и рекоше: „То је цар Израиљев!” Они пођоше да га нападну, а Јосафат проговори. 33Тада заповедници бојних кола видеше да то није цар Израиљев, па га оставише. 34Један војник насумице одапе стрелу и погоди цара Израиљевог у спој оклопа. Овај рече свом возачу: „Заокрени и изведи ме из боја јер сам рањен.” 35Бој је тог дана бивао све жешћи, а цар је стајао наспрам Сиријаца. Увече он издахну. Крв из његове ране сливала се на кола. 36При заласку сунца одјекну кроз војску: „Сваки нека оде у град свој и сваки у земљу своју!” 37Тако погибе цар. Однесоше га у Самарију и сахранише га у Самарији. 38Кад су прали кола у самаријском рибњаку, пси су лизали његову крв, а проститутке се ту купале, по речи коју је Господ казао. 39Све остало што је Ахав чинио, како је градио кућу од слонове кости и како је утврђивао градове, зар није записано у књизи Дневник царева Израиљевих?

40Ахав почину код отаца својих, а на његово место зацари се син његов Охозија.

Јосафатова владавина у Јудеји

41Асин син Јосафат зацари се над Јудом четврте године Ахавовог царевања над Израиљем. 42Јосафат је имао тридесет пет година када је почео да влада и царевао је у Јерусалиму двадесет пет година. Мајка му се звала Азува, а била је ћерка Силејева. 43Он је сасвим ишао путем свога оца Асе, није скретао и чинио је све што је право у очима Господњим. 44Једино није оборио идолске узвишице, па је народ још приносио жртве и кадио пред узвишицама. 45Јосафат је био у миру са царем Израиљевим. 46Остала дела Јосафатова која је чинио и које је ратове водио зар нису записани у књизи Дневника царева Јудиних? 47Он је истребио из земље сакралне проститутке које су преостале из времена његовог оца Асе. 48Тада није било цара у Идумеји, него је владао царев намесник. 49Јосафат сагради тарсиске бродове да иду у Офир по злато. Они нису отишли јер су се бродови разбили у Есион-Гаверу. 50Тада је Ахавов син Охозија рекао Јосафату: „Нека моје слуге пођу са слугама твојим на бродовима.” Међутим, Јосафат не пристаде.

51Јосафат почину код отаца својих и сахранише га у Јерусалиму, код отаца његових. На његово место се зацари његов син Јорам.

Израиљски цар Охозија

52Ахавов син Охозија зацарио се у Самарији над Израиљем седамнаесте године царевања Јосафатовог над Јудом. Владао је над Израиљем две године. 53Он је чинио оно што је зло у очима Господњим и ишао је путем оца свога, путем мајке своје и путем Наватовог сина Јеровоама, који је наводио на грех Израиљце. 54Служио је Валу и клањао му се. Тиме је разгневио Господа, Бога Израиљевог, онако како је чинио и отац његов.

Currently Selected:

Прва о царевима 22: SNP_CNZ

Highlight

Copy