Прва о царевима 18

Божји суд на Кармилској гори. Илија и Авдија

1После много времена, треће године, дође реч Господња Илији говорећи: „Иди, покажи се Ахаву јер хоћу да пустим кишу на земљу.”

2Илија пође да се покаже Ахаву. У Самарији је владала велика глад. 3Тада Ахав дозва управитеља двора његовог Авдију. Авдија је имао велики страх од Господа. 4Кад је Језавеља убијала пророке Господње, узе Авдија сто пророка и сакри их по педесет у једну пећину. Он их је снабдевао храном и водом.

5Ахав рече Авдији: „Хајде, обићи ћемо све изворе и потоке. Можда ћемо наћи траву да сачувамо у животу коње и мазге, да нам не би угинула стока.” 6Они поделише земљу коју ће претражити. Ахав оде сам једним путем, а Авдија оде сам другим путем.

7Док је Авдија путовао, гле, срете га Илија. Он га познаде, паде ничице и рече: „Јеси ли ти то, господару мој Илија?” 8Он му одговори: „Ја сам. Иди и кажи господару свом: ‘Ево Илије!’” 9Он рече: „Шта сам згрешио па да предаш слугу свога у руке Ахаву да ме погуби? 10Тако жив био Господ, Бог твој, нема народа ни царства куда није слао господар мој да те траже. Они рекоше: ‘Нема га.’ Тада он закле царство и народ да те нису нашли. 11Сад ти кажеш: ‘Иди господару свом и кажи му: Ево Илије.’ 12Кад ја одем од тебе, дух Господњи ће те однети не знам куда, па кад ја одем Ахаву и јавим му, а он те не нађе, мене ће убити. Слуга твој се боји Господа од младости своје. 13Зар није казано господару мом шта сам учинио кад је Језавеља убијала пророке Господње? Како сам сакрио сто пророка Господњих, по педесет у једну пећину и снабдевао их храном и водом. 14А сада ти кажеш: ‘Иди и кажи господару свом: Ево Илије.’ Он ће ме убити!”

15Илија одговори: „Тако да је жив Господ над војскама пред којим сам стајао, данас ћу му се показати!”

Илија и Ахав

16Тада отиде Авдија пред Ахава и исприча му. Онда Ахав пође у сусрет Илији. 17Кад Ахав угледа Илију, рече му Ахав: „Је ли ти доносиш несрећу Израиљу?” 18Он му одговори: „Нисам ја донео несрећу Израиљу, него ти и дом оца твога јер сте одбацили заповести Господње и пошли сте за Валом. 19Сад пошаљи да се саберу к мени сав Израиљ на Кармилску гору и четири стотине педесет Валових пророка и четири стотине Астартиних пророка који једу за столом Језавељиним.”

Жртва на Кармилу

20Ахав посла к свим синовима Израиљевим, а сабра и оне пророке на Кармилску гору. 21Тада приступи Илија свем народу и рече: „Докле ћете храмати на обе стране? Ако је Господ – Бог, пођите за њим. Ако је Вал, идите за њим.” Народ му не одговори ништа.

22Тада Илија рече народу: „Ја сам остао једини пророк Господњи, а пророка Валових има четири стотине педесет. 23Дајте нам два јунца и нека они изаберу једног, нека га исеку на комаде и ставе на дрва, али нека не принесу огањ. Ја ћу припремити другог јунца и ставићу га на дрва и нећу принети огањ. 24Тада призовите име својих богова, а ја ћу призвати име Господње. Бог који одговори огњем – прави је Бог!” Сав народ одговори и рече: „Право је рекао!”

25Потом рече Илија пророцима Валовим: „Изаберите себи једног јунца и прво га ви припремите јер вас је више. Призовите имена богова ваших, али не приносите огањ.” 26Они узеше јунца који им припаде, припремише га и узвикиваху име Валово од јутра до подне говорећи: „Вале, услиши нас!” Никакав глас ни одговор не дођоше. Затим су скакали око жртвеника који су направили. 27Кад је било подне, Илија им се наруга говорећи: „Вичите јаче јер он је бог! Можда се замислио, или је заузет, или је на путу, или можда спава, па нека се буди!” 28Они повикаше још јаче. По свом обичају, парали су се ножевима и шиљцима док их крв не обли. 29Кад је прошло подне, падоше у бунило, а кад дође време да се принесе жртва, не беше никаквог гласа, никаквог одговора и никаквог услишења.

30Тада Илија рече свем народу: „Приђите к мени.” Сав народ му приђе. Онда он поправи разваљени жртвеник Господњи. 31Потом Илија узе дванаест каменова према броју племена синова Јаковљевих, којем је дошла реч Господња која говори: „Израиљ ће бити име твоје.” 32Од тих каменова направи жртвеник имену Господњем и ископа опкоп толико широк да би стале две мере жита. 33Потом наређа дрва, исече јунца на делове и стави на дрва. 34Затим рече: „Наспите четири ведра воде и излијте на жртву и на дрва.” Он опет рече: „И други пут.” Они учинише и други пут. Он рече: „И трећи пут.” Они учинише и трећи пут. 35Вода је текла око жртвеника и опкоп се напуни водом. 36Кад је дошло време да се принесе жртва, приступи пророк Илија и узвикну: „Господе, Боже Авраамов, Исаков и Израиљев! Нека данас схвате да си ти Бог у Израиљу, да сам ја слуга твој и да сам по твојој речи учинио све ово. 37Услиши ме, Господе, услиши ме, да би разумео овај народ да си ти, Господе, Бог који обраћаш срца њихова!” 38Тада паде огањ Господњи, спали жртву паљеницу, дрва, каменове и прах и исуши воду у опкопу. 39Кад то виде сав народ, паде ничице на лице своје и повика: „Господ је Бог! Господ је Бог!” 40Тада им Илија рече: „Похватајте пророке Валове, нека ниједан не побегне!” Они их похваташе, Илија их одведе на поток Кисон и тамо их покла.

Крај суше

41Потом Илија рече Ахаву: „Иди горе, једи и пиј јер чујем хујање кише.” 42Ахав оде горе да једе и пије, а Илија се попе на врх Кармила. Саже се према земљи и стави лице своје међу колена. 43Тада рече своме слуги: „Успни се и погледај према мору.” Он се попе, погледа и рече: „Нема ничег.” Он му рече: „Врати се седам пута.” 44Кад је био седми пут, он рече: „Ено, диже се с мора облачић, мали као људска шака.” Тада му он рече: „Иди, кажи Ахаву: ‘Упрегни и силази да те не ухвати пљусак!’” 45Уто се небо замрачи од облака и олује и паде јак пљусак. Ахав се попе на кола и оде у Језраел. 46Рука Господња се спусти на Илију, он опаса своја бедра и отрча пред Ахавом до Језраела.

Currently Selected:

Прва о царевима 18: SNP_CNZ

Highlight

Copy