Прва о царевима 17

Пророк Илија. Пророк наговештава сушу

1Потом рече Ахаву Илија Тесвићанин из Галада: „Тако да је жив Господ, Бог Израиљев, ком сам служио, наредних година неће бити росе ни кише док ја не кажем.” 2Затим му дође реч Господња говорећи: 3„Иди одавде, пођи на исток и сакриј се код потока Хората према Јордану. 4Пићеш из потока, а гавранима сам заповедио да те тамо хране.”

5Он оде, поступи по речи Господњој и настани се код потока Хората према Јордану. 6Гаврани су му доносили хлеб и месо ујутру и хлеб и месо увече, а пио је из потока.

Чуда у Сарепти сидонској

7После извесног времена поток пресуши јер није било кише у земљи. 8Тада му дође реч Господња говорећи: 9„Устани, иди у Сарепту сидонску и тамо остани. Ето, заповедио сам онде жени удовици да те храни.” 10Тада он устаде и оде у Сарепту. Кад је дошао на градска врата, гле, жена удовица је тамо скупљала дрва. Он је позва и рече јој: „Донеси ми мало воде у крчагу да попијем.” 11Кад она пође, он јој викну и рече: „Донеси ми и мало хлеба.” 12Она одговори: „Тако да је жив Господ, Бог твој, немам ништа печено, само шаку брашна у чинији и мало уља у крчагу. Ево, скупљам дрва да одем и да то спремим себи и сину свом да поједемо и да умремо.”

13Тада јој Илија рече: „Не бој се. Иди припреми као што си казала. Међутим, најпре умеси мени погачу од тога и донеси ми, а после припреми себи и сину свом. 14Овако говори Господ, Бог Израиљев:

‘Брашно из чиније неће нестати,

нити ће се крчаг с уљем испразнити

до дана када Господ не пусти

кишу на земљу.’”

15Она оде и учини како је рекао Илија. Јели су доста времена он и дом њен. 16Брашно из чиније није нестало, нити се уље из крчага испразнило, као што рече Господ преко Илије.

Васкрсење удовичиног сина

17После тога разболе се син жене чија је била кућа. Болест је била тешка, тако да он испусти душу. 18Тада она рече Илији: „Шта ја имам с тобом, човече Божји? Дошао си к мени да ме подсетиш на грех мој и да ми усмртиш сина!” 19Он јој одговори: „Дај ми сина свог.” Тада га узе из њеног наручја, однесе га у горњу собу, у којој је становао, и положи га на кревет свој. 20Потом завапи Господу и рече: „Господе, Боже мој! Зар ћеш заиста тако уцвелити удовицу код које сам гост да јој усмртиш сина?” 21Онда се три пута прући над дечаком и завапи Господу говорећи: „Господе, Боже мој, врати у дечака душу његову!” 22Господ услиши глас Илијин и врати се у дечака душа његова, тако да оживе. 23Илија узе дечака, снесе га из горње собе у кућу и даде га мајци његовој. Тада рече Илија: „Погледај, жив је твој син!” 24Онда жена рече Илији: „Сада знам да си ти човек Божји и да је реч Господња истинита у устима твојим!”

Currently Selected:

Прва о царевима 17: SNP_CNZ

Highlight

Copy