Прва о царевима 13

Пророштво против култа у Ветиљу

1Потом човек Божји по речи Господњој дође из Јудеје у Ветиљ. Јеровоам је стајао крај жртвеника и кадио је. 2Тада онај по речи Господњој повика према жртвенику: „Жртвениче! Жртвениче! Овако говори Господ: ‘Ево, родиће се син дому Давидовом по имену Јосија. Он ће на теби клати свештенике узвишења који каде по теби и спалиће људске кости на теби.’” 3У тај дан он начини знак и рече: „Ово је знак да је Господ рекао: ‘Ето, жртвеник ће се распасти и просуће се пепео који је на њему.’” 4Кад је цар чуо речи човека Божјег које је довикнуо жртвенику ветиљском, пружи руку своју са жртвеника и рече: „Држите га!” Међутим, рука коју је пружио према њему осуши се, тако да није могао да је врати. 5Жртвеник се распаде и пепео се просу са жртвеника, како је као знак наговестио човек Божји речју Господњом. 6Тада се цар обрати човеку Божјем и рече: „Замоли Господа, Бога свога, да се смилује на мене да ми се врати рука.” Човек Божји се помоли Господу и врати се рука цару као што је била раније. 7Онда цар рече човеку Божјем: „Пођи са мном у кућу моју да се окрепиш и да те наградим.” 8Међутим, човек Божји рече цару: „И да ми даш пола дома свога, не бих пошао с тобом, нити бих јео хлеб, нити бих воду пио у овом месту. 9Овако ми је заповеђено речју Господњом, која рече: ‘Не једи хлеб, не пиј воде, нити се враћај путем којим си дошао!’” 10Тако он оде другим путем и не врати се путем којим је дошао у Ветиљ.

Преступ човека Божјег и казна

11У Ветиљу је живео један стар пророк. Његов син дође и исприча му све шта је учинио човек Божји онај дан у Ветиљу и речи које је упутио цару исприча оцу свом. 12Отац их упита: „Којим путем је отишао?” Синови показаше пут којим је отишао човек Божји који је дошао из Јудеје. 13Тада он рече синовима својим: „Припремите ми магарца.” Они му припремише магарца и он седе на њега. 14Он пође за човеком Божјим, нађе га како седи под храстом и упита га: „Јеси ли ти човек Божји који је дошао из Јудеје?” Он одговори: „Ја сам.” 15Овај му рече: „Хајде са мном кући да једеш.” 16Он одговори: „Не могу да се вратим с тобом, ни да идем с тобом, ни да једем хлеб, ни да пијем воду с тобом у овом месту. 17Реч Господња ми саопшти: ‘Не једи хлеб, не пиј воде тамо и не враћај се путем којим си дошао!’” 18Овај му рече: „И ја сам пророк као и ти. Анђео ми, Божјом речи, каза: ‘Поведи га са собом кући својој да једе хлеб и да пије воду.’” Овај га је слагао. 19Он се врати с њим, поједе хлеб и попи воду.

20Док су седели за столом, дође реч Господња пророку који га је вратио. 21Он повика човеку Божјем који је дошао из Јудеје и рече: „Овако говори Господ: ‘Зато што ниси послушао заповест Господњу и сачувао заповест коју ти је наредио Господ, Бог твој, 22него си се вратио, јео хлеб и пио воду на месту за које ти је речено: Не једи хлеб и не пиј воду, зато тело твоје неће лећи у гроб отаца твојих.’” 23Пошто је овај јео и пио, он припреми магарца пророку којег је вратио. 24Он оде, али га срете лав и усмрти га. Тело његово је лежало на путу, магарац је стајао крај њега, а и лав је стајао покрај тела. 25Људи су пролазили и видели су тело како лежи на путу и лава како стоји крај тела. Они отидоше и јавише у граду у ком је живео стари пророк.

26Кад је то чуо пророк који га је вратио с пута, рече: „То је човек Божји. Није послушао реч Господњу и зато га је Господ предао лаву, који га је растргао и убио по речи Господњој коју му је рекао.” 27Он рече синовима својим говорећи: „Припремите ми магарца.” Они га припремише. 28Он одјаха, нађе тело испружено на путу и магарца и лава како стоје крај тела. Лав није прождрао тело, нити је растргао магарца. 29Пророк подиже тело човека Божјег, стави га на магарца и понесе натраг. Стари пророк дође у град, ожали га и сахрани. 30Тело стави у свој гроб плачући: „Ех, брате мој!” 31Кад га је сахранио, он рече синовима својим говорећи: „Кад умрем, сахраните ме у исти гроб у ком је сахрањен човек Божји. Уз његове кости ставите и моје кости. 32Сигурно ће се обистинити реч коју је он казао по заповести Господњој против жртвеника у Ветиљу и против свих светилишта на узвишењима у градовима самаријским.”

33Ни после ових речи Јеровоам се не врати са свог погрешног пута. Опет постави припросте људе за свештенике на узвишењима. Ко је хтео, на њега је стављао руку и постављао за свештеника на узвишењима. 34Због тог греха истреби се дом Јеровоамов и нестаде га са земље.

Currently Selected:

Прва о царевима 13: SNP_CNZ

Highlight

Copy