Прва Корићанима 14

Ревност за духовне дарове

1Тежите за љубављу и покажите ревност за духовне дарове, а нарочито да пророкујете. 2Јер ко говори чудним језиком – не говори људима, него Богу; нико га, наиме, не разуме, док он Духом говори тајне. 3Ако ко пророкује – људима говори на назидање, опомену и утеху. 4Ко говори чудним језиком – изграђује самога себе, а ко пророкује – уздиже Цркву. 5Желим, наиме, да ви сви говорите чудним језицима, али више да пророкујете. Јер је онај који пророкује већи од онога што говори чудним језицима, сем ако их тумачи – да се Црква уздигне.

6А сад, браћо, ако вам дођем и говорим чудним језицима, какву ћу вам корист учинити ако вам уз то не говорим у откривењу, или у знању, или у пророштву, или у науци? 7Па и бездушне ствари које дају глас, као свирала или китара, ако не дају да им се тонови разликују, како ће се познати свирка свирале или китаре? 8И ако труба да нејасан глас, ко ће се спремити за бој? 9Тако и ви, ако чудним језиком не кажете разумљиве речи, како ће се разумети шта се говори? Говорићете у ветар. 10Иако на свету има толико врста језика, ниједан није без значења. 11Ако, дакле, не знам значење говора, бићу туђин ономе што говори и говорник ће мени бити туђин. 12Тако и ви, пошто показујете ревност за духовне дарове, настојте да у њима обилујете на уздизање Цркве.

13Стога, ко говори чудним језиком, нека се моли Богу – да га може протумачити. 14Јер ако се молим Богу чудним језиком, дух мој се моли, а мој ум остаје без плода. 15Шта то значи? Молићу се Богу духом, али молићу се и умом; певаћу хвалу духом, али певаћу и умом. 16Јер ако ти благосиљаш духом, како ће онај који заузима место непосвећеног рећи амин на твоје захваљивање кад не зна шта говориш? 17Ти, додуше, лепо захваљујеш, али се други не уздиже. 18Захваљујем Богу што говорим чудним језицима више од свих вас; 19али у цркви ћу радије рећи пет речи својим умом – да и друге поучим, него хиљаде речи чудним језиком. 20Браћо, не будите детињастих мисли, него у злоћи будите нејаки, а мислима будите зрели људи. 21У Закону је написано: „Преко људи који говоре туђим језиком и уснама туђинаца говорићу овоме народу, па ни тако ме неће послушати, говори Господ.” 22На тај начин чудни језици нису чудни знак за верујуће, него за невернике, а дар пророштва није чудан знак за невернике, него за верујуће. 23Ако се, дакле, сва црква окупи на једно место и сви буду говорили чудним језицима, па уђу непосвећени или неверници, неће ли рећи да сте луди? 24Ако пак сви пророкују, па уђе неки неверник или непосвећени, сви га изобличавају, сви га испитују, 25обелодањују се тајне његова срца, па ће тако пасти ничице и поклониће се Богу објављујући да је Бог стварно у вама.

Ред у цркви

26Шта онда, браћо? Кад се скупљате, сваки има псалам, има науку, има откривење, има чудни језик, има дар тумачења тог језика; све нека буде на назидање. 27Ако ко говори чудним језиком, нека то чине по двојица или највише тројица, и то редом, а један нека тумачи. 28Ако пак нема тумача, нека ћути у цркви, па нека говори самом себи и Богу. 29Пророци, међутим, нека говоре двојица или тројица, а остали нека расуђују. 30Ако ли се неком другом, који ту седи, што открије, први нека ћути. 31Јер можете сви – један по један – пророковати, да сви уче и да сви приме утеху. 32И пророчки духови покоравају се пророцима; 33јер Бог није Бог нереда, него мира.

34Као у свим црквама светих, жене да ћуте у црквама, јер њима није допуштено да говоре, него да се покоравају, као што и закон налаже. 35Ако ли желе да науче нешто, нека код куће питају своје мужеве, јер је неподобно за жену да говори у цркви. 36Или је реч Божја од вас изашла? Или је само до вас дошла?

37Ако ко мисли да је пророк или да је надахнут, нека разабере да је Господња наредба ово што вам пишем. 38А ако неко то не зна, не зна ни њега Бог. 39Стога, браћо моја, покажите ревност за пророковање и не браните говор чудним језицима. 40Само све нека буде пристојно и уредно.

Currently Selected:

Прва Корићанима 14: SNP_CNZ

Highlight

Copy