Psalmi 39

1Rekoh: èuvaæu se na putovima svojim da ne zgriješim jezikom svojim; zauzdavaæu usta svoja, dok je bezbožnik preda mnom. 2Bijah nijem i glasa ne pustih; muèah i o dobru. Ali se tuga moja podiže, 3Zapali se srce moje u meni, u mislima mojim razgorje se oganj; progovorih jezikom svojim: 4Kaži mi, Gospode, kraj moj, i dokle æe trajati dani moji? da znam kako sam ništa. 5Evo s pedi dao si mi dane, i vijek je moj kao ništa pred tobom. Baš je ništa svaki èovjek živ. 6Baš hodi èovjek kao utvara; baš se uzalud kida, sabira, a ne zna kome æe dopasti. 7Pa šta da èekam, Gospode? Nad je moj u tebi. 8Iz svega bezakonja mojega izbavi me, ne daj me bezumnome na potsmijeh. 9Nijem sam, neæu otvoriti usta svojijeh; jer si me ti udario. 10Olakšaj mi udarac svoj, silna ruka tvoja ubi me. 11Ako æeš karati èovjeka za prijestupe, rastoèiæe se kao od moljaca krasota njegova. Baš je ništa svaki èovjek. 12Slušaj molitvu moju, Gospode, i èuj jauk moj. Gledajuæi suze moje nemoj muèati. Jer sam gost u tebe i došljak kao i svi stari moji. 13Nemoj me više gnjevno gledati, pa æu odahnuti prije nego otidem i više me ne bude.

Currently Selected:

Psalmi 39: SRP1865

Highlight

Copy