Песма над песмама 5
5
Мушкарац
1Дођох у свој врт, сестро моја, невесто.
Берем смирну своју и зачине своје,
једем саће своје и мед свој,
пијем вино своје и млеко своје.
Јерусалимке
Једите, пријатељи, пијте
и опијте се љубављу.
Жена
2Спавала сам, али срце ми будно.
Одједном глас! Мој драги куца!
»Отвори ми, сестро моја, драгано моја,
голубице моја, савршена моја,
јер глава ми је пуна росе,
коса ноћне влаге.«
3Скинула сам одећу –
зар да је опет облачим?
Ноге сам опрала –
зар да их опет прљам?
4Мој драги провуче руку кроз отвор,
и сва ми утроба устрепта за њим.
5Устадох да отворим драгоме свом,
а из руку ми прокапа смирна,
течна смирна из прстију,
на ручке преворнице.
6Отворих драгоме свом,
а он се већ окренуо и нестао.
Душа ми клону што је отишао#5,6 што је отишао Овај израз на хебрејском може да значи и »кад је говорио«..
Потражих га, али га не нађох;
позвах га, али он се не одазва.
7Нађоше ме стражари који обилазе град.
Истукоше ме и израњавише
и огртач ми свукоше чувари зидина.
8Заклињем вас, кћери јерусалимске,
нађете ли драгога мога,
реците му
да сам болна од љубави.
Јерусалимке
9Што је твој драги бољи од других,
најлепша међу женама?
Што је твој драги бољи од других,
да нас тако заклињеш?
Жена
10Мој драги је сјајан и румен;
истиче се међу десет хиљада.
11Глава му злато најчистије,
коса кудрава,
црна као гавран.
12Очи му као голубице
поред вода текућих,
млеком опране,
као драгуљи усађене.
13Образи му као леје зачина,
леје биља мирисног.
Усне му љиљани
из којих капље смирна.
14Руке му шипке од злата
с умецима од јасписа.
Груди му као плоча слоноваче
лазулитима обложена.
15Ноге му стубови од алабастера
на подножја од злата постављени.
Стас му као Либан,
као најбољи кедрови.
16Уста му слатка
и сав је пожељан.
То је мој драги, то је мој пријатељ,
кћери јерусалимске.
Currently Selected:
Песма над песмама 5: SB-ERV
Highlight
Share
Copy
Want to have your highlights saved across all your devices? Sign up or sign in
Bible League International
