Псалми 104
104
Псалам
1Захваљуј ГОСПОДУ, душо моја.
Силно си велик, ГОСПОДЕ, Боже мој.
У сјај и величанство си обучен,
2светлошћу као плаштом огрнут.
Небеса разастиреш као завесу,
3на водама над небом полажеш греде
својих горњих одаја.
Од облакâ правиш своја кола
и на крилима ветра путујеш.
4Ветрове чиниш својим гласницима,
огњене пламенове својим слугама.
5Земљу си на њене темеље поставио –
довека се неће пољуљати.
6Океаном#104,6 Океаном Дословно: Дубином. си је покрио као одећом,
воде су стајале над планинама.
7Ти запрети водама, и оне побегоше,
на звук твога грома хитро утекоше.
8Уздигоше се планине, спустише долине
до места које си им одредио.
9Водама си поставио границу
коју не смеју да пређу,
да више не прекрију земљу.
10Ти воде из изворâ изливаш у кланце.
Између планина теку
11и сваку дивљу животињу поје.
Дивљи магарци гасе жеђ,
12крај њих се гнезде птице
и певају међу гранама.
13Из својих горњих одаја планине натапаш,
земља је пуна плодова твог труда.
14Ти чиниш да расте трава за стоку
и биљке које служе човеку,
да добије храну из земље:
15вино, које човеку радује срце,
уље, да му лице засија,
и хлеб, који му снажи тело#104,15 тело Дословно: срце..
16Сите се стабла ГОСПОДЊА,
кедрови либански, које је засадио.
17На њима врапци свијају гнезда,
рода свој дом на боровима.
18Високе планине уточиште су дивокозама,
хридине даманима.
19Ти чиниш да месец одређује времена,
сунце зна када да зађе.
20Ти донесеш таму, и ноћ падне,
кад све шумске животиње излазе,
21лавови ричу за пленом
и своју храну траже од Бога.
22Сунце изађе, и оне се окупе
и по својим јазбинама полежу.
23Тада човек иде на посао,
на свој рад до вечери.
24Колико је много твојих дела, ГОСПОДЕ!
Сва си их учинио у мудрости.
Пуна је земља твојих створења.
25Ено мора, големог и широког,
које врви од створења безбројних,
бића малих и великих.
26По њему плове лађе,
у њему је левијатан,
кога си створио да се у њему игра.
27Сви ови на тебе чекају
да им храну даш на време.
28Ти им је дајеш,
и они је сабиру,
руку отвараш,
и они се добрима сите.
29Своје лице сакријеш,
и они се уплаше,
дах им одузмеш, и они угибају
и у прах се враћају.
30Ти свој дах пошаљеш,
и други се стварају,
и тако обнављаш лице земље.
31Нека Слава ГОСПОДЊА остане довека!
Нека се радује ГОСПОД у својим делима!
32Он земљу погледа, и она задрхти,
планине дотакне, и оне се задиме.
33Док сам жив, ГОСПОДУ ћу певати,
псалме му певати све док ме буде.
34Нека му моје мисли буду миле!
У ГОСПОДУ ћу се радовати.
35Нека грешници нестану са земље
и нека више не буде опаких.
Захваљуј ГОСПОДУ, душо моја.
Алилуја!
Currently Selected:
Псалми 104: SB-ERV
Highlight
Share
Copy
Want to have your highlights saved across all your devices? Sign up or sign in
Bible League International
