Посланица Филипљанима 3

Истинска праведност

1На крају, браћо моја, радујте се у Господу! Није ми тешко да вам пишем једно те исто, а за вас је сигурније.

2Чувајте се оних паса, чувајте се оних радника зла, чувајте се сакаћења тела. 3Јер, ми смо обрезање, ми који служимо Божијим Духом и хвалимо се Христом Исусом, а не уздамо се у тело 4– иако бих ја и у тело могао да се поуздам.

Ако неко други мисли да може да се поузда у тело, ја још више: 5обрезан осмог дана, из Израеловог народа, из Венијаминовог племена, Јеврејин од Јевреја, по Закону фарисеј, 6по ревности прогонитељ Цркве, по законској праведности беспрекоран.

7Али, оно што ми је некад било добитак, то ради Христа сматрам губитком. 8Штавише, ја све сматрам губитком у поређењу с оним што све превазилази: спознањем Христа Исуса, мога Господа, ради кога сам све изгубио. И све сматрам смећем да бих добио Христа 9и у њему се нашао – не својом праведношћу која долази од Закона, него оном која долази кроз веру у Христа: праведношћу која долази од Бога на основу вере. 10Желим да упознам Христа и силу његовог васкрсења и заједништво у његовим страдањима, постајући као он у његовој смрти, 11не бих ли некако стигао до васкрсења из мртвих.

Хитање ка циљу

12Није да сам то већ постигао или да сам постао савршен, него хитам даље, не бих ли некако дохватио оно ради чега је Христос Исус дохватио мене. 13Ја, браћо, не сматрам да сам то већ дохватио. Али, једно чиним: заборављајући оно што је за мном, а пружајући се ка оном што је преда мном, 14хитам ка циљу, да добијем награду ради које ме је Бог у Христу Исусу позвао на небо.

15Сви, дакле, који смо зрели, овако размишљајмо. Ако о нечему и мислите другачије, Бог ће вам и то јасно открити. 16Само, што смо постигли, тога се држимо.

17Придружите се онима који се угледају на мене, браћо, и посматрајте оне који живе по примеру који смо вам дали. 18Јер, многи – о којима сам вам често говорио, а сада и плачући говорим – живе као непријатељи Христовог крста. 19Њихов крај је пропаст, њихов бог је трбух, њихова слава је у њиховој срамоти, они мисле само на земаљско. 20А наша отаџбина је на небесима, одакле и ишчекујемо Спаситеља, Господа Исуса Христа. 21Он ће својом силом – којом може све да потчини себи – преобразити наше бедно тело и саобразити га свом славном телу.

Currently Selected:

Посланица Филипљанима 3: SB-ERV

Highlight

Copy