Еванђеље по Матеју 14

Смрт Јована Крститеља

(Мк 6,14-29; Лк 9,7-9)

1У то време тетрарх Ирод чу за Исуса, 2па рече својим службеницима: »То је Јован Крститељ! Устао је из мртвих и зато може да чини ова чуда!«

3Ирод је, наиме, био ухватио Јована, оковао га и бацио у тамницу због Иродијаде, жене свога брата Филипа, 4пошто му је Јован говорио: »Не смеш да је имаш.«

5Ирод је желео да га убије, али се плашио народа, јер је народ Јована сматрао пророком.

6Али, када је био Иродов рођендан, Иродијадина кћи заигра пред гостима. То се Ироду толико свидело 7да јој уз заклетву обећа да ће јој дати све што затражи.

8А она, по наговору своје мајке, рече: »Дај ми овде на тањиру главу Јована Крститеља.«

9Цар се ражалости, али због заклетве и гостију нареди да јој се захтев испуни, 10па посла људе у тамницу да Јовану одсеку главу. 11Ови онда донеше главу на тањиру и дадоше је девојци, а она је однесе својој мајци. 12Потом дођоше Јованови ученици, узеше његово тело и сахранише га, па одоше и јавише Исусу шта се догодило.

Исус храни пет хиљада људи

(Мк 6,30-44; Лк 9,10-17; Јн 6,1-14)

13Када је Исус то чуо, склони се чамцем на једно пусто место, сам. Али народ то дочу и из градова пође за њим пешице. 14Исус изађе на обалу, па кад виде силан народ, сажали се на њих и излечи њихове болесне.

15Када је почело да се спушта вече, приђоше му његови ученици и рекоше: »Ово је пусто место, а већ је и касно. Отпусти народ. Нека иду у села и купе себи хране.«

16Али он им рече: »Не треба да иду. Ви им дајте да једу.«

17»Немамо овде ништа«, одговорише му они, »осим пет хлебова и две рибе.«

18»Донесите ми их овамо«, рече он, 19па заповеди да народ поседа по трави.

Онда узе оних пет хлебова и две рибе, диже поглед ка небу, благослови и изломи хлебове и даде их својим ученицима, а ученици народу. 20И сви су јели и најели се. Преосталих комадића накупише дванаест пуних корпи. 21А оних који су јели било је око пет хиљада, не рачунајући жене и децу.

Исус хода по води

(Мк 6,45-52; Јн 6,16-21)

22Одмах потом Исус заповеди ученицима да уђу у чамац и пред њим оду на другу обалу док он отпусти народ. 23Пошто је отпустио народ, попе се на гору, сам, да се помоли. Када је пало вече, он је још био тамо, сам. 24А чамац је био већ много стадија#14,24 много стадија Један стадиј износио је око 185 метара. далеко од обале, шибан таласима, јер је дувао противан ветар.

25Око три сата ноћу#14,25 Око … ноћу Дословно: За време четврте ноћне страже., приђе им Исус ходајући по мору. 26Када су га ученици угледали како хода по мору, препадоше се.

»Утвара!« рекоше и од страха почеше да вичу.

27Исус их одмах ослови говорећи: »Само храбро! Ја сам! Не бојте се!«

28»Господе«, рече му Петар, »ако си то ти, заповеди ми да дођем к теби по води.«

29И Исус му рече: »Дођи!«

Петар изађе из чамца и пође ка Исусу ходајући по води.

30Али, када је видео колико је ветар јак, уплаши се и поче да тоне, па повика: »Господе, спаси ме!«

31Исус одмах пружи руку и ухвати га, па му рече: »Маловерни човече, зашто си посумњао?«

32Када су се попели у чамац, ветар утихну, 33а они у чамцу се поклонише Исусу, говорећи: »Ти си заиста Син Божији!«

Излечење болесних у Генисарету

(Мк 6,53-56)

34Препловивши на другу обалу, пристадоше у Генисарету. 35А када су га мештани препознали, пронеше глас по целој околини, па су му доносили све болесне, 36преклињући га да им допусти да само дотакну скутове његовог огртача. И сви који су их дотакли, оздравише.

Currently Selected:

Еванђеље по Матеју 14: SB-ERV

Highlight

Copy