Еванђеље по Луки 8

Прича о сејачу

(Мт 13,1-9; Мк 4,1-9)

1После тога Исус поче да обилази градове и села, проповедајући и објављујући еванђеље о Божијем царству. С њим су била и Дванаесторица 2и неке жене које су биле излечене од злих духова и болести: Марија звана Магдалина, из које је изашло седам демона, 3Јована, жена Иродовог домоуправитеља Хузе, Сусана и многе друге. Ове жене су им помагале својом имовином.

4Док се силан народ окупљао и људи долазили из разних градова, Исус им исприча ову причу: 5»Изашао сејач да посеје семе. И док је сејао, мало семена паде поред пута, и би изгажено и птице га позобаше. 6Друго паде на камен, па кад је изникло, осуши се, јер није имало влаге. 7Треће семе паде у трње, па трње израсте с њим и угуши га. 8А четврто семе паде на добро тле и изникну и донесе стострук плод.«

Када је то изговорио, повика: »Ко има уши да чује, нека чује!«

Сврха прича

(Мт 13,10-17; Мк 4,10-12)

9Ученици га тада упиташе шта значи та прича.

10А он им рече: »Вама је дато да сазнате тајне Божијег царства, а осталима говорим у причама, да

‚иако гледају, не виде,

и иако слушају, не разумеју.‘«#Ис 6,9

Објашњење приче о сејачу

(Мт 13,18-23; Мк 4,13-20)

11»А ово је значење приче: семе је Божија реч. 12Оно које је пало поред пута су они којима, кад чују, долази ђаво и отима Реч из срца, да не поверују и не спасу се. 13Оно на камену су они који, кад чују, с радошћу прихвате Реч, али немају корена. Неко време верују, али отпадају у време искушења. 14Оно које је пало у трње су они који чују, али заокупљени животним бригама, богатством и уживањима, бивају угушени, па не донесу зрео плод. 15А оно на добром тлу су људи доброг и племенитог срца, који чују Реч, задржавају је и истрајношћу доносе плод.«

Светиљка

(Мк 4,21-25)

16»Нико не пали светиљку да би је сакрио под посуду или ставио под постељу, него је ставља на свећњак, да они који улазе виде светлост. 17Јер, нема ништа скривено што се неће открити и ништа тајно што се неће сазнати и изаћи на видело. 18Зато пазите како слушате. Јер, ко има, даће му се још, а ко нема, одузеће му се и оно што мисли да има.«

Исусова мајка и браћа

(Мт 12,46-50; Мк 3,31-35)

19Исусова мајка и браћа дођоше к њему, али нису могли да му приђу од народа.

20Зато му јавише: »Твоја мајка и браћа стоје напољу и желе да те виде.«

21А он им одговори: »Моја мајка и браћа су они који слушају Божију реч и извршавају је.«

Исус стишава олују

(Мт 8,23-27; Мк 4,35-41)

22Једног дана Исус са својим ученицима уђе у чамац, па им рече: »Пређимо на другу страну језера.«

И испловише. 23Док су пловили, Исус заспа, а олујни ветар захвати језеро и чамац поче да се пуни водом, па се нађоше у опасности.

24Тада му ученици приђоше и пробудише га, говорећи: »Учитељу! Учитељу! Изгибосмо!«

А он устаде, запрети ветру и узбурканим таласима, и они утихнуше и све се умири.

25»Где вам је вера?« упита он ученике.

А они, уплашени и зачуђени, почеше да питају један другог: »Ко је овај што заповеда и ветру и води, и они му се покоравају?«

Излечење опседнутога из Герасе

(Мт 8,28-34; Мк 5,1-20)

26Потом допловише у герасински#8,26 герасински У неким рукописима стоји: гадарински; а у другим: гергесински. крај, који лежи преко пута Галилеје. 27Када је Исус изашао на обалу, приђе му један човек из града. Био је опседнут демонима, па дуго није облачио одећу ни живео у кући, него у гробовима.

28Угледавши Исуса, повика, паде пред њега и снажним гласом рече: »Шта ја имам с тобом, Исусе, Сине Бога Свевишњега? Молим те, немој да ме мучиш!«

29Јер, Исус је заповедио нечистом духу да изађе из тог човека, кога је често обузимао, па су га везивали ланцима, окивали му ноге и чували га. Али он је кидао окове, а демон га је гонио у пустињу.

30»Како се зовеш?« упита га Исус.

А он рече: »Легион«, јер су у њега били ушли многи демони. 31Ови почеше да преклињу Исуса да им не заповеди да иду у Бездан.

32А на брду је пасло велико крдо свиња и демони га замолише да им допусти да уђу у свиње, и он им допусти. 33Демони изађоше из човека и уђоше у свиње, а крдо се низ стрмину сјури у језеро и подави се. 34Када су видели шта се догодило, свињари побегоше и то испричаше у граду и по селима, 35па људи изађоше да виде шта се догодило. Када су дошли к Исусу и нашли човека из кога су изашли демони како седи код Исусових ногу, обучен и при здравој памети, уплашише се. 36А када су им очевици испричали како је опседнути човек спасен, 37сав народ герасинског краја замоли Исуса да оде од њих, јер их је обузео силан страх. Тако он уђе у чамац и врати се.

38А човек из кога су изашли демони замоли га да иде с њим, али Исус га отпусти, говорећи: 39»Врати се својој кући и испричај колико је Бог за тебе учинио.«

И човек оде, причајући људима по целом граду колико је Исус за њега учинио.

Јаирова кћи и жена која је дотакла Исусов огртач

(Мт 9,18-26; Мк 5,21-43)

40Када се Исус вратио, дочека га народ, јер су га сви очекивали. 41Тада дође човек по имену Јаир, старешина синагоге, и паде му пред ноге, преклињући га да дође његовој кући, 42јер је његова једина кћи, која је имала око дванаест година, била на самрти.

Док је Исус ишао, народ се гурао око њега. 43А тамо је била и једна жена која је дванаест година патила од крварења#8,43 крварења У многим рукописима стоји: крварења и која је сву своју имовину потрошила на лекаре. и нико није могао да је излечи. 44Она приђе Исусу с леђа, дотаче скут његовог огртача и њено крварење одмах престаде.

45А Исус упита: »Ко ме је дотакао?«

Пошто сви рекоше да нису, Петар рече: »Учитељу, народ се натискује и гура те.«

46Али Исус рече: »Неко ме је дотакао, јер сам осетио да је из мене изашла сила.«

47Када је жена видела да није остала непримећена, дрхтећи приђе и паде пред њим ничице, па пред свим народом рече зашто га је дотакла и како је одмах била излечена.

48»Кћери«, рече јој Исус, »твоја вера те је излечила. Иди у миру.«

49Док је он то говорио, дође један из дома старешине синагоге и рече: »Кћи ти је умрла. Немој више да мучиш учитеља.«

50А Исус је то чуо, па му рече: »Не бој се. Само веруј и она ће бити спасена.«

51Када је стигао до куће, ником не даде да уђе с њим осим Петру, Јовану, Јакову и оцу и мајци детета. 52А сви су плакали и туговали за њом.

»Не плачите«, рече им Исус, »јер она није умрла, него само спава.«

53Али они су му се подсмевали, јер су знали да је умрла.

54Исус је узе за руку и викну: »Дете, устани!«

55Дух јој се поврати, па она одмах устаде, а Исус нареди да јој дају да једе. 56Њени родитељи се запрепастише, а Исус им нареди да ником не причају шта се догодило.

Currently Selected:

Еванђеље по Луки 8: SB-ERV

Highlight

Copy