Еванђеље по Луки 15

Прича о изгубљеној овци

(Мт 18,12-14)

1Око Исуса су се окупљали сви цариници и грешници да га чују, 2па фарисеји и учитељи закона почеше да гунђају, говорећи: »Овај прима грешнике и једе с њима!«

3Тада им Исус исприча ову причу: 4»Који од вас, ако има сто оваца, па једну изгуби, не оставља оних деведесет девет у дивљини и не иде за изгубљеном док је не нађе? 5А кад је нађе, радосно је стави на рамена, 6па кад стигне кући, позива пријатеље и суседе и каже им: ‚Радујте се са мном! Нашао сам своју изгубљену овцу!‘ 7Кажем вам: тако ће и на небу бити већа радост због једног грешника који се покаје него због деведесет девет праведника, којима покајање није потребно.«

Прича о изгубљеној драхми

8»Или, која жена, када има десет драхми#15,8 десет драхми Једна драхма је имала вредност једне наднице., па једну изгуби, не пали светиљку и не чисти кућу и не тражи пажљиво док је не нађе? 9А кад је нађе, позива пријатељице и суседе и каже: ‚Радујте се са мном! Нашла сам новчић који сам изгубила!‘ 10Тако, кажем вам, настаје и радост пред Божијим анђелима због једног грешника који се покаје.«

Прича о изгубљеном сину

11Онда рече: »Један човек имао два сина. 12Млађи од њих рече оцу: ‚Оче, дај ми део имања који ми припада.‘ И он им подели имање.

13»После неколико дана, млађи син узе свој део и оде у далеку земљу, где протраћи сав свој иметак живећи разуздано. 14Када је све потрошио, у тој земљи завлада велика глад и он поче да оскудева. 15Зато оде и запосли се код једног грађанина оне земље, а овај га посла на своја поља да чува свиње. 16Жудео је да напуни стомак рогачима које су свиње јеле, али му их нико није давао.

17»Тада дође к себи, па рече: ‚Колики најамници мога оца имају хлеба у изобиљу, а ја овде умирем од глади! 18Спремићу се и отићи своме оцу, па га замолити: »Оче, згрешио сам против неба и против тебе. 19Нисам више достојан да се зовем твој син. Прими ме као једног од својих најамника.«‘

20»И он се спреми и пође своме оцу. А док је још био далеко, његов отац га угледа и сажали се, па потрча, загрли га и пољуби.

21»‚Оче‘, рече му син, ‚згрешио сам против неба и против тебе. Нисам више достојан да се зовем твој син.‘

22»Али отац рече својим слугама: ‚Брзо изнесите најлепши огртач и обуците му га. Ставите му прстен на руку и обућу на ноге. 23Донесите угојено теле и закољите га, па да једемо и да се веселимо. 24Јер, овај мој син је био мртав, и оживе! Био је изгубљен, и нађен је!‘ И почеше да се веселе.

25»А његов старији син био је на пољу. Када се на повратку приближио кући, зачу свирку и играње, 26па позва једног слугу и упита га шта се дешава.

27»‚Твој брат је дошао‘, рече му слуга, ‚и твој отац је заклао угојено теле зато што га је дочекао живог и здравог.‘

28»Он се наљути и не хтеде да уђе. Тада изађе његов отац и поче да га наговара. 29Али он одговори оцу: ‚Ето, толико година сам ти служио и никад нисам прекршио твоје заповести, а ти ми никад ни јаре ниси дао да се провеселим са пријатељима! 30А кад је дошао овај твој син, који је твој иметак проћердао са блудницама, за њега си угојено теле заклао!‘

31»‚Сине мој‘, рече му отац, ‚ти си увек са мном и све што имам, твоје је. 32Али, треба да се веселимо и да се радујемо. Јер, овај твој брат је био мртав, и оживе, и био је изгубљен, и нађен је.‘«

Currently Selected:

Еванђеље по Луки 15: SB-ERV

Highlight

Copy