Јов 9
9
Јов
1Тада Јов одврати:
2»Да, знам да је тако.
Али, како да смртник буде праведан пред Богом?
3Када би хтео да се расправља с Богом,
не би му ни једном у хиљаду одговорио.
4Он је свемудар и свесилан.
Ко му се то опро и остао нетакнут?
5Он планине помера, а оне и не знају,
и у свом гневу их преврће.
6Он земљу покреће с места
и тресе јој стубове.
7Он говори сунцу, и оно не изађе,
печатом својим печати звезде.
8Он једини небеса разапиње
и гази по морским таласима.
9Он је створио Медведа и Ориона,
Влашиће и јужна сазвежђа.
10Да, он чини чуда неистражива,
чудесна дела која се не могу избројати.
11Да, он крај мене пролази, а ја га не видим,
поред мене промиче, а ја га не опажам.
12Ако нешто уграби, ко ће га спречити?
Ко сме да му каже: ‚Шта то радиш?‘
13Бог свој гнев не суспреже.
Чак су му се и Рахавове слуге поклониле.
14Како онда ја да му одговорим?
Како да нађем речи против њега?
15И да сам недужан,
не бих умео да му одговорим.
Свог Судију бих само за милост могао да молим.
16А кад би се на мој позив и одазвао,
не верујем да би ме саслушао.
17Јер, он ме због ситнице сатире
и без разлога ми умножава ране.
18Не дâ ми да дођем до даха,
него ме чемером преплављује.
19Ако је реч о снази, он је најсилнији,
ако о правди, ко ће њега на суд?
20Иако сам недужан, моја уста ме осуђују,
иако сам беспрекоран, она ме проглашавају кривим.
21Беспрекоран сам, али ми није стало до мене,
свој живот презирем.
22Све је свеједно, па зато кажем:
он затире и беспрекорног и опаког.
23Кад бич смрти изненада ошине,
он се руга очајању недужних.
24Кад земља падне у руке опаких,
он застире очи њеним судијама.
А ако не он, ко онда?
25»Моји су дани бржи од гласника,
без трунке радости пролећу.
26Промичу хитро као лађе од папируса,
као орао кад се на плен обрушава.
27И кад бих рекао: ‚Заборавићу своје јадање,
променићу израз на лицу и смешкати се‘,
28опет бих стрепео од свих својих мука,
јер знам да ме не сматраш недужним.
29И пошто ћу бити крив,
што да се трудим узалуд?
30Да се оперем и водом снежницом
и руке да истрљам лужницом,
31ти би ме гурнуо у каљужу,
па бих и својој одећи био одвратан.
32Бог није човек као ја,
да могу да му одговорим:
‚Хајде да се судимо.‘
33О, кад би било неког
ко би могао да пресуди међу нама,
ко би на обојицу положио руку,
34ко би Божији прут одвратио од мене,
да ме његова страхота више не плаши.
35Тада бих говорио без страха од њега,
јер сад нисам какав сам иначе.
Currently Selected:
Јов 9: SB-ERV
Highlight
Share
Copy
Want to have your highlights saved across all your devices? Sign up or sign in
Bible League International
