Јов 29
29
1Потом Јов настави своју беседу и рече:
2»О, да су ми месеци који су протекли,
дани кад ме је Бог чувао,
3кад ми је светиљка његова сијала над главом
и кад сам у његовој светлости ходао кроз таму,
4дани мог зрелог доба,
кад ми је Божије пријатељство шатор наткриљивало,
5кад је Свесилни још био са мном
и моја деца ме окруживала,
6кад су моје стазе пливале у млеку,
а из стена ми се потоци уља изливали.
7Кад сам долазио на градску капију
и заузимао своје место на тргу,
8младићи би ме видели и уклањали се,
а старци се дизали и остајали да стоје.
9Поглавари би прекидали разговор
и уста покривали руком,
10гласови племићâ би утихнули,
језик би им се за непце залепио.
11Ко год ме чуо, хвалио ме,
и ко год ме видео, лепо је говорио о мени,
12јер сам избављао сиромаха када завапи
и сироче без помоћи.
13Самртник ме благосиљао;
учинио сам да срце удовице радосно кличе.
14Праведност сам обукао као одећу,
правда ми је била огртач и оглавље.
15Био сам очи слепоме и ноге хромоме;
16био сам отац убогима
и незнанца заступао у парници.
17Ломио сам очњаке покварењаку
и плен му отимао између зуба.
18Мислио сам: ‚Умрећу у свом гнезду,
дани ће ми бити као зрнца песка.
19Корење ће ми допирати до воде,
а роса ми сву ноћ лежати по гранама.
20Снага ће ми се стално обнављати
и лук ће ми у руци бити као нов.‘
21Људи су ме жељно слушали
и у тишини чекали мој савет.
22После мојих речи, нису проговарали,
моје речи су их шкропиле као роса.
23Ишчекивали су ме као кишу
и моје речи упијали као пљусак пролећни.
24Кад бих им се осмехнуо, испунили би се неверицом,
ведрина мог лица била им је драгоцена.
25Ја сам им пут одређивао
и водио их као поглавар
и као цар који борави међу војском,
као онај који теши ожалошћене.
Currently Selected:
Јов 29: SB-ERV
Highlight
Share
Copy
Want to have your highlights saved across all your devices? Sign up or sign in
Bible League International
