Еванђеље по Јовану 20

Васкрсење

(Мт 28,1-10; Мк 16,1-8; Лк 24,1-12)

1Рано ујутро првога дана седмице, док је још био мрак, Марија Магдалина дође на гроб и виде да је камен одмакнут са гроба, 2па трчећи оде Симону Петру и оном другом ученику, кога је Исус волео, и рече им: »Однели су Господа из гроба и не знамо где су га ставили!«

3Тада Петар и онај други ученик изађоше и кренуше према гробу. 4Обојица су трчали заједно, али је онај други ученик трчао брже од Петра и први стигао до гроба. 5Он се саже и угледа завоје који су тамо лежали, али не уђе. 6Онда за њим стиже и Симон Петар, па уђе у гроб и виде завоје који су тамо лежали. 7А убрус који је био на Исусовој глави није лежао заједно са завојима, него је био одвојено савијен на једном месту. 8Тада уђе и други ученик, онај који је први стигао до гроба, и виде и поверова. 9Јер, они још нису разумели Писмо – да Исус треба да васкрсне из мртвих. 10Потом се ученици вратише кући.

Исус се показује Марији Магдалини

(Мк 16,9-11)

11А Марија је стајала напољу код гроба и плакала. И како је плакала, наднесе се над гроб 12и угледа два анђела у белом како седе тамо где је лежало Исусово тело – један код главе, а други крај ногу.

13»Драга жено«, рекоше јој они, »зашто плачеш?«

»Однели су мога Господа«, рече им она, »а не знам где су га ставили.«

14Када је то рекла, осврну се и угледа Исуса како стоји, али није знала да је то он.

15»Драга жено«, рече јој Исус, »зашто плачеш? Кога тражиш?«

А она, мислећи да је то вртлар, рече: »Господару, ако си га ти однео, реци ми где си га ставио, па ћу га ја узети.«

16Тада јој Исус рече: »Марија!«

Она се осврну, па рече на хебрејском: »Рабони!« – што значи »Учитељу«.

17Исус јој рече: »Не дотичи ме, јер још нисам отишао горе, к Оцу. Него, иди мојој браћи, па им реци: ‚Одлазим горе, к своме Оцу и вашем Оцу, и своме Богу и вашем Богу.‘«

18И Марија Магдалина оде и јави ученицима: »Видела сам Господа.«

И исприча им шта јој је рекао.

Исус се показује ученицима

(Мт 28,16-20; Мк 16,14-18; Лк 24,36-49)

19Увече тог првог дана седмице, када су ученици били заједно, а врата закључана због страха од Јудеја, дође Исус и стаде међу њих, па им рече: »Мир вама.«

20Када је то рекао, показа им своје руке и ребра, а ученици се обрадоваше што виде Господа.

21Тада им он опет рече: »Мир вама. Као што је Отац послао мене, тако и ја шаљем вас.«

22Рекавши то, дахну на њих и рече: »Примите Светога Духа. 23Коме опростите грехе, опроштени су, а коме не опростите, нису опроштени.«

Исус и Тома

24А Тома звани Близанац, један од Дванаесторице, није био с њима када је Исус дошао.

25Остали ученици му рекоше: »Видели смо Господа!«

А он им рече: »Док не видим ожиљке од клинова на његовим рукама и не ставим свој прст на место где су били клинови и не ставим руку у његова ребра, не верујем.«

26Осам дана касније, његови ученици су опет били у кући#20,26 у кући Дословно: унутра., а с њима и Тома.

Исус уђе, иако су врата била закључана, и стаде међу њих, па рече: »Мир вама.«

27Онда рече Томи: »Стави свој прст овамо и погледај моје руке. Испружи руку, па је стави у моја ребра. И немој да будеш неверан, него веран.«

28»Мој Господ и мој Бог!« одврати Тома.

29А Исус му рече: »Зато што си ме видео, поверовао си. Благо онима који нису видели, а поверовали су.«

30Исус је пред својим ученицима учинио још многа друга знамења која нису записана у овој књизи. 31Али ово је записано да верујете да Исус јесте Христос, Син Божији, и да, верујући, имате живот у његовом имену.

Currently Selected:

Еванђеље по Јовану 20: SB-ERV

Highlight

Copy