Исаија 37

Езекија тражи савет од Исаије

(2. Цар 19,1-7)

1Када је цар Езекија то чуо, раздре своју одећу, обуче се у кострет и оде у Дом ГОСПОДЊИ, 2а управитеља палате Елјакима, писара Шевну и главне свештенике, све обучене у кострет, посла пророку Исаији сину Амоцовом 3да му кажу: »Овако каже Езекија: ‚Ово је дан невоље, увредâ и срамоте, као када дете треба да изађе из мајчине утробе, а она нема снаге да га роди. 4Можда ће ГОСПОД, твој Бог, чути све оно што је рекао главни саветник у име свога господара, асирског цара, који га је послао да вређа Бога живога. А кад га чује, можда ће га ГОСПОД, твој Бог, казнити због онога што је рекао. Стога се помоли за овај Остатак који је још преостао.‘«

5Када су службеници цара Езекије дошли Исаији, 6он им рече: »Реците свом господару: ‚Овако каже ГОСПОД: Не плаши се оног што си чуо – поругâ којима су ме обасуле слугице асирског цара. 7Ставићу у њега духа, па кад чује једну вест, вратиће се у своју земљу. А онда ћу га у његовој земљи погубити мачем.‘«

Асирци поново прете

(2. Цар 19,8-19)

8Када је главни саветник чуо да је асирски цар отишао из Лахиша, он се повуче и оде у Ливну, где нађе цара како ратује против ње.

9Санхериб доби вест да је Тирхака, цар Куша, кренуо да зарати с њим. Када је то чуо, посла гласнике Езекији, рекавши им: 10»Кажите јудејском цару Езекији:

»‚Немој да те завара бог на кога се ослањаш када каже: »Јерусалим неће бити предат у руке асирском цару.« 11Свакако си чуо шта су асирски цареви учинили са свим земљама – да су их потпуно уништили. Зар мислиш да ћете се ви избавити? 12Зар су богови Гозана, Харана, Рецефа и Еденаца у Теласару избавили своје народе, које су моји преци затрли? 13Где су сада цар Хамата, цар Арпада и цар Лаира, Сефарвајима, Хене и Иве?‘«

14Езекија узе писмо од гласника и прочита га, а затим оде у Дом ГОСПОДЊИ и рашири га пред ГОСПОДОМ.

15Онда се Езекија помоли пред ГОСПОДОМ: 16»ГОСПОДЕ над војскама, Боже Израелов, који си на престолу међу херувимима. Ти једини си Бог над свим царствима на земљи. Ти си саздао небо и земљу. 17Слушај, ГОСПОДЕ, и чуј. Отвори очи, ГОСПОДЕ, и погледај. Чуј Санхерибову поруку коју је послао да извређа Бога живога. 18Истина је, ГОСПОДЕ, да су асирски цареви уништили ове народе и њихове земље. 19Бацили су њихове богове у ватру и уништили их, јер они и нису били богови, него дела људских руку израђена од дрвета и камена. 20Сада нас, ГОСПОДЕ, Боже наш, спаси из његових руку, да сва царства на земљи знају да си ти, ГОСПОДЕ, једини Бог.«

Исаијина порука Езекији

(2. Цар 19,20-37)

21Тада Исаија син Амоцов посла ову поруку Езекији: »Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: ‚Зато што си ми се молио због Санхериба, цара Асирије, 22ево шта ГОСПОД каже против њега:

»‚Девица-Кћи сионска

презире те, руга ти се.

Кћи јерусалимска

за тобом маше главом.

23Кога си вређао

и кога хулио?

На кога си викао

и бахато га гледао?

Зар на Свеца Израеловог!

24Преко својих слугу

Господа си вређао.

И рекао си:

»Са мноштвом својих кола

попех се на висове гора,

на највише врхове Либана.

Посекох му највише кедрове

и најлепше борове.

Стигох му до најдаљих крајева,

до шума најгушћих.

25Копао сам зденце у туђим земљама

и пио воду.

Табанима својим

све сам египатске реке исушио.«

26»‚Зар ниси чуо?

Давно сам то одредио,

од искона наумио,

а сада остварујем:

да ти утврђене градове

у гомиле крша претвориш.

27Житељи њихови, изнемогли,

унезверени су и постиђени.

Као биљке су у пољу,

као зелени изданци,

као трава наврх крова

спржена пре но што нарасте.

28Знам када седаш

и када излазиш и враћаш се

и како на мене бесниш.

29А зато што бесниш на мене

и што ми је твоја бахатост допрла до ушију,

ставићу ти куку у ноздрве и жвале у уста

и вратити те путем којим си дошао.

30»‚А ово ће ти бити знак, Езекија:

»‚Ове ћете године јести оно што само никне,

а догодине оно што само израсте.

Треће године сејаћете и жњети,

садити винограде и јести од њиховог рода.

31Преостали од народа Јуде

пустиће корен и донети род.

32Из Јерусалима ће изаћи Остатак,

са горе Сион Преживели.

Учиниће то ревност ГОСПОДА над војскама.

33»‚Стога овако каже ГОСПОД о цару Асирије:

Неће ући у овај град

ни овде одапети стрелу.

Неће пред њега доћи са штитом

ни опсадне насипе дићи око њега.

34Путем којим је дошао,

њиме ће се и вратити.

Неће ући у овај град‘, говори ГОСПОД.

35‚Бранићу овај град и спасти га,

себе ради и ради мога слуге Давида.‘«

36Тада изађе анђео ГОСПОДЊИ и погуби сто осамдесет пет хиљада људи у асирском табору. Када су људи ујутро устали, а оно – свуда лешеви! 37Тада асирски цар Санхериб растури табор и повуче се, па се врати у Ниниву и тамо остаде.

38Једног дана, док се клањао у храму свога бога Нисроха, његови синови Адрамелех и Шарецер погубише га мачем и побегоше у земљу Арарат. На месту цара наследи га његов син Есархадон.

Currently Selected:

Исаија 37: SB-ERV

Highlight

Copy