1. Мојсијева 31

Јаков бежи од Лавана

1Јаков чу како Лаванови синови говоре: »Јаков је узео све што је наш отац имао. Све ово богатство стекао је на рачун онога што је припадало нашем оцу.«

2А Јаков примети и да се Лаван према њему више не односи као пре.

3Тада ГОСПОД рече Јакову: »Врати се у земљу својих праотаца, својој родбини. Ја ћу бити с тобом.«

4Јаков поручи Рахиљи и Лији да дођу на поље где су му била стада, 5па им рече: »Видим да се ваш отац више не односи према мени као пре. Али Бог мога оца био је са мном. 6Ви знате да сам вашем оцу служио свом својом снагом, 7а он ме је ипак варао – десет пута ми је мењао плату. Али Бог му није дао да ми науди. 8Кад год је Лаван рекао: ‚Пегави ће ти бити плата‘, у свим стадима су се рађали пегави млади. А кад год је рекао: ‚Пругасти ће ти бити плата‘, у свим стадима су се рађали пругасти млади. 9Тако је Бог вашем оцу одузео стоку и дао је мени.

10»Једном сам, у време парења стада, у сну видео да су јарци који се паре са стадом пругасти, пегави или шарени. 11Божији анђео ми рече у сну: ‚Јакове.‘ ‚Молим?‘ одговорих, 12а он рече: ‚Погледај и видећеш да су сви јарци који се паре са стадом пругасти, пегави или шарени. Јер, видео сам шта ти Лаван ради. 13Ја сам Бог Бетела, где си уљем помазао камени стуб и заветовао ми се. А сад се спреми, па иди из ове земље и врати се у свој завичај.‘«

14Рахиља и Лија одговорише: »Зар ми још имамо део наследства у кући свога оца? 15Зар нас он не сматра странкињама? Не само што нас је продао већ је потрошио и сав новац који је за нас добио. 16Све богатство које је Бог одузео нашем оцу свакако припада нама и нашој деци. Зато уради све што ти је Бог рекао.«

17Тада Јаков попе своју децу и жене на камиле, 18испред себе потера сву своју стоку и сва добра која је стекао у Падан-Араму, па крену у Ханаан, свом оцу Исааку.

19Када је Лаван био отишао да стриже овце, Рахиља је украла његове кућне богове. 20Поврх тога, Јаков је заварао Лавана Арамејца, не рекавши му да одлази. 21Тако је побегао са свиме што је имао. Када је прешао преко реке Еуфрат#31,21 реке Еуфрат Дословно: реке., запути се у горски крај Гилад.

Лаван у потери за Јаковом

22Трећега дана јавише Лавану да је Јаков побегао. 23Лаван са собом поведе своје рођаке, па је седам дана гонио Јакова пре него што га је сустигао у горском крају Гиладу.

24Тада Бог дође Лавану Арамејцу ноћу у сну, па му рече: »Пази да Јакова не угрозиш ни на који начин.«

25Када га је Лаван сустигао, Јаков је већ био разапео свој шатор у горском крају Гиладу, па се и Лаван и његови рођаци тамо утаборише.

26Лаван рече Јакову: »Шта си то урадио? Заварао си ме и одвео ми кћери као да си их заробио мачем у рату. 27Зашто си побегао кришом и заварао ме, ништа ми не рекавши? Био бих те испратио с весељем и с песмама уз даире и харфе. 28Ниси ми дао ни да на растанку изљубим своје унуке и кћери. Заиста си безумно поступио. 29Могао бих да ти наудим, али ми је Бог твога оца ноћас рекао: ‚Пази да Јакова не угрозиш ни на који начин.‘ 30Ти си свакако отишао јер си чезнуо за домом свога оца. Али зашто си ми украо богове?«

31Јаков одговори Лавану: »Бојао сам се да ћеш ми силом одузети своје кћери. 32Код кога нађеш своје богове, тај нека не остане у животу. Сâм погледај овде пред нашим рођацима да ли је нешто твоје код мене, па ако јесте, узми.«

А Јаков није знао да је Рахиља украла богове.

33Лаван уђе у Јаковљев шатор, у Лијин шатор и у шатор двеју слушкиња, али не нађе богове. Када је изашао из Лијиног шатора, уђе у Рахиљин. 34А када је Рахиља украла кућне богове, сакрила их је у камиље седло, па је сада седела на њима. Лаван претражи цео шатор, али ништа не нађе.

35Рахиља рече свом оцу: »Не љути се на мене, господару, што не могу да устанем пред тобом, јер имам месечницу.«

Тако је Лаван тражио, али није могао да нађе кућне богове.

36Тада се Јаков наљути, па поче да грди Лавана.

»Који сам то злочин извршио?« упита он Лавана. »Који грех сам починио да ме прогониш? 37Сад кад си претражио све моје ствари, шта си нашао што припада твом дому? Стави то овде пред своје и моје рођаке, па нека они пресуде између нас двојице.

38»За ових двадесет година колико сам био код тебе, твоје овце и козе нису се јаловиле, нити сам ја јео овнове из твојих стада. 39Нисам ти доносио животињу коју су растргле дивље звери, него сам сâм надокнађивао губитак. Ти си од мене тражио да ти платим за све што је украдено било дању или ноћу. 40Ево како ми је било: дању ме морила врућина, а ноћу студен, па нисам могао да спавам. 41Двадесет година сам био код тебе. Четрнаест година сам ти служио за твоје две кћери и шест за стадо, а плату си ми мењао десет пута. 42Да Бог мога оца, Бог Авраамов и Страх Исааков, није био са мном, ти би ме сигурно отпремио празних руку. Али Бог је видео моју муку и труд који сам уложио, и ноћас те је укорио.«

Јаков и Лаван склапају савез

43Лаван одговори Јакову: »Ове жене су моје кћери, ова деца су моја деца и ова стада су моја стада. Све што видиш, моје је. А ипак, шта бих ја данас могао да учиним својим кћерима или деци коју су родиле? 44Зато хајде да сада склопимо савез, ти и ја, да буде сведок између мене и тебе.«

45Тада Јаков узе један камен и усправи га као стуб, 46па рече својим рођацима: »Накупите камења.«

И они узеше камења и направише гомилу, па су поред ње јели. 47Лаван гомилу назва Јегар Сахадута#31,47 Јегар Сахадута на арамејском значи »сведок-гомила«., а Јаков је назва Галед#31,47 Галед на хебрејском значи »сведок-гомила«..

48Лаван рече: »Ова гомила је данас сведок између тебе и мене.«

Зато су јој дали име Галед.

49А назваше је и Мицпа#31,49 Мицпа значи »кула-стражара«., јер је Лаван рекао: »Нека ГОСПОД стражари нада мном и над тобом кад будемо далеко један од другог. 50Ако будеш рђаво поступао с мојим кћерима, или ако поред њих будеш узимао и друге жене, макар ја за то и не знао, имај на уму да је Бог сведок између тебе и мене.«

51Лаван још рече Јакову: »Ево ове гомиле и ево овог каменог стуба који сам поставио између нас. 52Ова гомила је сведок и овај стуб је сведок да нећу прећи поред ове гомиле на твоју страну да ти наудим и да ти нећеш поред ове гомиле и овог стуба прећи на моју страну да наудиш мени. 53Нека Бог Авраамов и Бог Нахоров, Бог њиховог оца, пресуди међу нама.«

И Јаков се закле Страхом свог оца Исаака, 54па тамо, у горском крају, принесе жртву и позва своје рођаке да једу. Пошто су јели, тамо преноћише.

55Лаван сутрадан порани, пољуби своје унуке и кћери и благослови их, па се врати кући.

Currently Selected:

1. Мојсијева 31: SB-ERV

Highlight

Copy