Језекиљ 31

Прича о либанском кедру

1Првога дана трећег месеца једанаесте године, дође ми реч ГОСПОДЊА: 2»Сине човечији, реци фараону, цару Египта, и мноштву његовог народа:

»‚Ко је као ти по величанствености?

3Погледај Асирију:

некада је била кедар либански,

с красним гранама што засењиваху шуму,

високог дебла с врхом до облака.

4Воде га отхранише,

подземне реке учинише високим:

напајале су место на ком је израстао

и своје рукавце шириле до сваког дрвета.

5Тако он надвиси све дрвеће.

Стубови му се намножише

и гране издужише од обиља воде.

6Све птице су се гнездиле међу његовим стубовима,

све дивље животиње котиле под његовим гранама,

сви велики народи живели у хладу његовом.

7Био је величанствен у својој лепоти,

са својим дугим стубовима,

јер му је корење сезало до великих вода.

8Кедрови у Божијем врту нису му били равни,

борови се нису могли мерити са његовим стубовима

ни платане с његовим гранама –

ниједно дрво у Божијем врту

није му било равно по лепоти.

9Ја сам га учинио лепим и тако гранатим,

и све дрвеће у Едену, Божијем врту, завидело му је.

10»‚Зато овако каже Господ ГОСПОД: Зато што се тако високо издигао, пружајући врх до облакâ, и зато што се узохолио због своје висине, 11предао сам га у руке владару над народима, да с њим поступи према његовој опакости. Одбацио сам га, 12и странци, најбезочнији од народâ, посекоше га и оставише. Стубови му попадаше по горама и свим долинама, гране му се поломише по свим клисурама у земљи. И сви народи на земљи изађоше из његовог хлада и оставише га. 13Све птице слетеше на пало дрво и све дивље животиње завукоше се међу његове гране. 14Зато нека се друго дрвеће крај водâ никада не издиже високо, пружајући врх до облакâ. Нека ниједно друго дрво тако добро напајано водом никада не досегне такву висину. Јер, све такво дрвеће одређено је за смрт, за Подземље, међу смртним људима, са онима који силазе у гробну јаму.

15»‚Овако каже Господ ГОСПОД: Онога дана када је дрво оборено у Шеол, у знак жалости затворио сам подземне реке и зауставио њихове рукавце, и њихове обилне воде престале су да теку. Због њега заогрнух Либан црнином, и све дрвеће се осуши. 16Када сам га оборио у Шеол са онима који силазе у гробну јаму, на звук његовог пада народи задрхташе. Тада се све еденско дрвеће, најбоље и најлепше са Либана, све дрвеће које је било добро наводњено, утеши у Подземљу. 17Они који су живели у његовој сенци, његови савезници међу народима, и они сиђоше у Шеол с њим и придружише се погинулима од мача.

18»‚Које од еденског дрвећа може да се пореди с тобом у сјају и величанствености? А ипак ћеш и ти бити с њима оборено у Подземље и лећи међу необрезане, оне који су погинули од мача.

»‚То је фараон и све мноштво његовог народа, говори Господ ГОСПОД.‘«

Currently Selected:

Језекиљ 31: SB-ERV

Highlight

Copy