Језекиљ 1

Жива бића и Слава ГОСПОДЊА

1Петога дана четвртог месеца тридесете године, када сам био међу изгнаницима крај реке Кевар, небеса се отворише и ја видех Божија виђења.

2Петога дана тог месеца – пете године изгнанства цара Јоахина – 3реч ГОСПОДЊА дође свештенику Језекиљу сину Бузијевом крај реке Кевар у земљи Халдејаца. Тамо је рука ГОСПОДЊА била на њему.

4Погледах, а оно – олуја долази са севера: огроман облак с пламтећим огњем, окружен блиставом светлошћу, а усред огња нешто као светлуцави ћилибар. 5Усред тога нешто налик на четири жива бића. Обличјем су изгледала као човек, 6али је свако од њих имало четири лица и четири крила. 7Ноге су им биле праве, а стопала као у телета и светлуцава као углачана бронза. 8Под крилима су на четири стране имала људске руке. Свако од ова четири бића имало је лице и крила, 9а крила су им се дотицала. Када су бића ишла, нису се окретала – свако је ишло право напред.

10Свако од четири бића имало је четири лица: спреда лице човека, с десне стране лице лава, с леве лице вола и позади лице орла. 11Два крила сваког бића била су раширена увис и дотицала крила бића до њега, а два крила су му покривала тело. 12Свако биће је ишло право напред. Куд год је ишао дух, ишла су и бића, и нису се окретала док су ишла. 13Између ових бића било је нешто налик на ужарено угљевље, или упаљене бакље, и кретало се међу њима. Када би се огањ распламсао, из њега су севале муње. 14Бића су јурила напред-назад као муња.

15Док сам гледао ова бића, видех по један точак на земљи крај сваког од њих. 16Сва четири точка светлуцала су попут топаза и сва четири су била једнака. Сваки је био направљен тако као да га пресеца још један точак. 17Када су се точкови кретали, ишли су у било ком од четири смера у ком су бића гледала, а да нису морали да се закрећу док су се бића кретала. 18Ободи точкова били су високи и застрашујући, свуда унаоколо пуни очију. 19Када су бића кретала, с њима су кретали и точкови. Када су се бића дизала од земље, дизали су се и точкови. 20Куда год је ишао дух, ишла су и бића, а точкови су се дизали заједно с њима, јер је дух ових бића био у точковима. 21Када су бића кретала, кретали су и точкови. Када су се бића заустављала, заустављали су се и точкови. И када су се бића дизала од земље, точкови су се дизали с њима – јер је дух бића био у точковима.

22Над главама бића било је нешто као свод, светлуцаво попут леда и застрашујуће. 23Под сводом су им крила била испружена једно према другом, а сваком бићу су по два крила покривала тело. 24Када су се бића кретала, чуо сам шум њихових крила попут хучања великих вода, попут гласа Свесилнога, попут жамора војске. Када су се бића заустављала, спуштала су крила. 25А са свода над главама бића чула се бука и док су она стајала спуштених крила. 26Изнад свода над њиховим главама било је нешто налик на престо од лазулита, а на престолу нека прилика налик на човека. 27Видех да је од струка навише налик на светлуцајући ћилибар и да је свуда унаоколо огањ, а од струка наниже као огањ окружен блиставом светлошћу. 28Попут дуге у облацима када је кишан дан, таква је била светлост око њега. Било је то нешто попут Славе ГОСПОДЊЕ. Кад то видех, падох ничице. Онда зачух глас који ми је говорио.

Currently Selected:

Језекиљ 1: SB-ERV

Highlight

Copy