Проповедник 6

1Видех под сунцем још једно зло које тешко притиска људе: 2Бог дâ човеку богатство, имање и част, па има све што му срце жели, али му Бог не дâ да у томе ужива, него у томе ужива туђинац. То је испразност и тешко зло. 3Може човек да има стотину деце и да живи много година, али, колико год поживео, ако не ужива у свом благостању, таман да живи довека, кажем: и мртворођенчету је боље него њему. 4Мртворођенче дође као дашак, у тами оде и тама му обавије име. 5И мада никад није видело сунца и ништа није сазнало, спокојније је од оног човека 6таман да овај поживи и двапут по хиљаду година, а не ужива у свом благостању. Јер, сви иду на исто место.

7Сав је човеков мукотрпни труд за његова уста, али глад никако да му се утоли.

8Каква је предност мудрога над безумником? Шта сиромах има од тога што зна како да се понаша пред другима?

9Боље је оно што очи виде него лутање жудње. И то је испразност – трчање за ветром.

10Што је било, већ има име. Тако се зна и шта је човек – да не може да се парничи с моћнијим од себе.

11Што више речи, то више испразности, па каква је човеку корист од тога? 12Јер, ко зна шта је добро за човека у његовом животу, за оно мало испразних дана који му прођу као сенка? Ко му може рећи шта ће бити под сунцем после њега?

Currently Selected:

Проповедник 6: SB-ERV

Highlight

Copy