5. Мојсијева 32

1Слушајте, небеса, а ја ћу говорити,

чуј, земљо, речи мојих уста.

2Нека моје учење капље као киша,

нека моје речи падају као роса,

као кишица на нежно биље,

као пљусак на младу траву.

3Објављиваћу Име ГОСПОДЊЕ,

а ви величајте Бога нашега.

4Он је Стена, дела су му савршена,

праведни су сви његови путеви.

Он је Бог веран и неправду не чини.

Он је праведан и правичан.

5Али они су се искварили;

на своју срамоту нису му више деца,

нараштај изопачени и препредени.

6Зар тако узвраћаш ГОСПОДУ,

народе неразумни и немудри?

Зар он није твој Отац, твој Створитељ,

који те начинио и саздао?

7Сети се прадавних дана,

погледај давнашња поколења.

Упитај свога оца, и он ће ти испричати,

своје старешине, и они ће ти одговорити.

8Када је Свевишњи народима

делио њихово наследство,

када је размештао потомке Адамове,

одредио је народима међе

у складу са бројем синова Божијих#32,8 синова Божијих Овако стоји у старогрчком преводу Септуагинти и једном од кумранских свитака. У традиционалном хебрејском тексту стоји: синова Израелових..

9А ГОСПОДЊИ је део његов народ,

Јаков је његов посед.

10Нашао га је у земљи пустињској,

у пустари голој, где звери завијају.

Обгрлио га је и гајио,

чувао га као зеницу свога ока

11као орао што бди над својим гнездом,

над орлићима својим лебди,

крила шири да их ухвати

и однесе на својим перима.

12ГОСПОД га је сам водио –

туђег бога није било с њим.

13Учинио је да по висовима земље јаше

и хранио га пољским плодовима,

меда му давао из стене

и уља из кремене литице,

14кравље урде и млека овчијег и козјег,

лоја јагњећег и јарећег,

најбоље овнове башанске,

јарце и најсочнија зрна пшенице.

Пенушаву крв грожђа си пио.

15Јешурун#32,15 Јешурун значи »честит«, а у 5. Мојсијевој и у Исаији односи се на Израел. се угојио, па се узритао;

угојио се, утовио се и усалио.

Оставио је Бога, који га је начинио,

и одбацио Стену, свога Спаситеља.

16Чинили су га љубоморним туђим боговима,

гневили га гнусним идолима.

17Демонима су приносили жртве, а не Богу,

боговима које нису познавали,

боговима који се недавно појавише,

боговима којих се ваши праоци нису бојали.

18Занемарио си Стену која те донела на свет,

заборавио Бога који те родио.

19ГОСПОД то виде и одбаци их,

јер су га његови синови и кћери разгневили.

20»Сакрићу своје лице од њих«, рече,

»и видећу шта ће од њих настати.

Јер, они су нараштај изопачен,

деца која немају верности.

21Учинише ме љубоморним оним што није бог,

разгневише ме својим ништавним идолима.

Зато ћу ја њих учинити љубоморнима народом који то није,

разгневити их народом неразумним.

22Јер, од мога гнева огањ се запалио

који гори до дубина Шеола;

прождреће земљу и њене усеве

и запалити темеље планина.

23»Несрећу за несрећом слаћу на њих;

своје стреле на њих ћу потрошити.

24Од глади ће умирати;

изједаће их огњица и смртоносна пошаст.

Послаћу на њих очњаке звери,

отров гуја које по прашини гмижу.

25Напољу ће им мач затирати децу,

а унутра ће владати ужас.

Гинуће момци и девојке,

одојчад и старци седокоси.

26Рекох да ћу их расејати

и избрисати спомен на њих међу људима.

27Али нисам хтео да ме непријатељ разгневи,

да душмани њихови не схвате погрешно,

па кажу: ‚Ми смо победили!

Није ГОСПОД све ово учинио!‘«

28Они су народ без памети,

нема у њима разборитости.

29Да су мудри, разумели би ово,

увидели шта ће им се десити.

30Како може један да гони хиљаду

или двојица десет хиљада да нагнају у бекство

ако их њихова стена није продала,

ако их ГОСПОД није изручио?

31Али њихова стена није као наша Стена –

то чак и наши непријатељи признају.

32Лоза им потиче од лозе содомске

и са поља гоморских;

грожђе им је пуно отрова,

гроздови пуни горчине,

33вино им змијски отров,

кобрин отров смртоносни.

34Зар нисам ово чувао

запечаћено у мојим спремиштима?

35Моја је освета, ја ћу узвратити.

У своје време нога ће им се оклизнути;

близу је дан њихове пропасти,

њихов усуд брзо им се примиче.

36Јер, ГОСПОД ће оправдати свој народ

и сажалити се на своје слуге

када види да им је ишчилела снага

и да нико, ни роб ни слободњак, није остао.

37Рећи ће: »Где су сада њихови богови,

стена у којој су тражили уточиште,

38богови који су јели лој њихових жртава

и пили вино њихових леваница?

Нека они устану да вам помогну!

Нека вас они заклоне!

39»Видите сада да једино ја сам Бог

и да нема другог бога уз мене.

Ја усмрћујем и ја оживљавам,

ја рањавам и ја исцељујем.

Из моје руке нема избављења.

40Дижем своју руку ка небу и заклињем се:

Тако ми мога живота вечног,

41када наоштрим свој мач блистави

и узмем правду у своје руке,

осветићу се својим душманима

и узвратити онима који ме мрзе.

42Своје стреле напојићу крвљу

и мој мач најешће се меса:

крвљу побијених и заробљених,

глава предводникâ непријатељевих.

43»Веселите се, народи, с његовим народом,

јер он ће осветити крв својих слугу.

Осветиће се својим душманима

и очистити своју земљу и народ.«

44Тада Мојсије дође са Хошеом сином Навиним#32,44 Хошеом сином Навиним То јест: Исусом Навином. и изговори народу све речи ове песме.

45Када је Мојсије изговорио све ово целом Израелу, 46рече им: »Усадите у срце све што сам вам данас свечано објавио, да бисте својој деци могли да заповедите да помно извршавају све речи овог Закона. 47Јер, оне за вас нису само празне речи – оне су ваш живот. По њима ћете дуго живети у земљи у коју идете преко реке Јордан да је запоседнете.«

Мојсију допуштено да види Ханаан

48Тог истог дана ГОСПОД рече Мојсију: 49»Попни се на гору Нево у горју Аварим у Моаву, преко пута Јерихона, па погледај Ханаан, земљу коју дајем у посед Израелцима. 50Тамо ћеш умрети, на гори на коју ћеш се попети, баш као што је и твој брат Аарон умро на гори Хор. 51То је зато што сте ме обојица изневерили пред Израелцима код водâ Мерива-Кадеша у пустињи Цин и зато што ме међу Израелцима нисте показали као светог. 52Ту земљу ћеш видети издалека, али нећеш ући у њу, у земљу коју дајем Израелцима.«

Currently Selected:

5. Мојсијева 32: SB-ERV

Highlight

Copy