Данило 2

Навуходоносоров сан

1Друге године своје владавине, Навуходоносор је сањао сан који га је толико узнемирио да није могао да спава. 2Стога он позва чаробњаке, гатаоце, врачаре и звездознанце да му га протумаче.

Када су ови дошли и стали пред цара, 3он им рече: »Сањао сам сан који ме мучи и желим да сазнам шта значи.«

4Звездознанци му рекоше на арамејском: »Жив био довека, царе! Испричај нама, твојим слугама, тај сан, и ми ћемо га протумачити.«

5»Моја одлука је неопозива«, одговори им цар. »Ако ми не кажете шта сам сањао и шта тај сан значи, даћу да вас исеку на комаде, а ваше куће претворе у гомиле крша. 6Али, ако ми откријете и шта сам сањао и шта тај сан значи, добићете од мене поклоне, награде и велику част. Дакле, кажите ми шта сам сањао и шта тај сан значи.«

7А они му опет рекоше: »Нека цар исприча свој сан нама, својим слугама, и ми ћемо га протумачити.«

8Цар одговори: »Сигуран сам да хоћете да добијете на времену, јер увиђате да је моја одлука неопозива. 9Ако ми не кажете шта сам сањао, има само једна казна за вас. Договорили сте се да ме лажете и обмањујете чекајући да се нешто промени. Дакле, кажите ми шта сам сањао, па ћу знати да то умете и да протумачите.«

10Тада звездознанци рекоше цару: »Нема на свету човека који би могао да учини то што цар тражи. Ниједан цар, ма колико био велик и силан, није тражио тако нешто ни од једног чаробњака, гатаоца или звездознанца. 11То што цар тражи исувише је тешко и нико му то не може открити, осим богова, а они не живе међу људима.«

12Цар се на то толико разгневи и разбесне да нареди да се погубе сви вавилонски мудраци. 13Када је издата наредба да се побију мудраци, потражише и Данила и његове другове, да и њих побију.

14Пажљиво бирајући речи, Данило се обрати Ариоху, заповеднику цареве страже, који је кренуо да побије вавилонске мудраце, 15и упита га: »Зашто је цар издао тако строгу наредбу?«

И Ариох му све објасни.

16Тада Данило уђе код цара и замоли га да му дâ мало времена, па да ће му онда протумачити сан. 17Затим се врати кући и све исприча својим друговима Ананији, Мишаелу и Азарји 18и затражи од њих да се помоле Богу, који је на небесима, да им се смилује и открије им ову тајну, да њега и његове другове не погубе заједно са осталим вавилонским мудрацима.

19Те ноћи Данилу се откри тајна у виђењу, па он благослови Бога, који је на небесима, 20говорећи:

»Нека је благословено Божије име довека;

његова је мудрост и моћ.

21Он мења доба и времена,

цареве уклања и поставља,

мудрима даје мудрост,

проницљивима знање.

22Он открива оно што је дубоко и тајно,

зна шта је у тами,

код њега светлост пребива.

23Захваљујем ти и хвалим те, Боже мојих праотаца,

што си ми дао мудрост и моћ

и што си ми обзнанио оно за шта смо те молили

– што си нам обзнанио царев сан.«

Данило тумачи царев сан

24Онда Данило оде Ариоху, кога је цар одредио да погуби вавилонске мудраце, и рече му: »Немој да погубиш вавилонске мудраце. Одведи ме пред цара, и ја ћу му протумачити сан.«

25Ариох одмах поведе Данила пред цара и рече му: »Нашао сам међу изгнанима из Јудеје човека који може цару да протумачи сан.«

26Цар упита Данила, који се звао и Валтасар: »Можеш ли да ми кажеш шта сам сањао и шта то значи?«

27Данило одговори: »Мудраци, врачари, чаробњаци и гатаоци не могу цару да открију тајну за коју је питао, 28али има Бог на небу који открива тајне и који је цару Навуходоносору обзнанио шта ће се догодити у данима који долазе. Ово је тај сан и виђење које си имао док си лежао на својој постељи: 29Док си лежао на својој постељи, царе, мисли су ти се окренуле ономе што ће бити и Откривач тајни обзнанио ти је шта ће бити. 30А што се мене тиче, ова тајна ми није откривена зато што сам мудрији од осталих живих људи, него да бих теби, царе, обзнанио тумачење сна, да разумеш мисли које су ти се јавиле.

31»У свом виђењу, царе, видео си пред собом један велик кип. Уздизао се пред тобом огроман и блистав и било га је страшно погледати. 32Глава му је била од чистог злата, груди и руке од сребра, трбух и бедра од бронзе, 33ноге од гвожђа, а стопала делом од гвожђа, а делом од глине. 34Док си гледао, један камен се одвали сâм од себе и удари кип у стопала од гвожђа и глине и смрска их. 35У истом часу, гвожђе, глина, бронза, сребро и злато разбише се у парампарчад и постадоше као плева на гумну лети, и ветар их све развеја без трага. А онај камен који је ударио кип постаде велика планина, која испуни сву земљу.

36»То је био твој сан, царе, а сада ћемо ти рећи шта он значи.

37»Ти си, царе, цар над царевима. Бог неба дао ти је царство, власт, моћ и славу. 38Теби је у руке предао људе, звери и птице, и где год да живе, он те је учинио владарем над њима. Ти си глава од злата. 39После тебе ће доћи друго царство, слабије од твога, а затим треће, бронзано, које ће владати над целом земљом. 40А четврто царство биће јако као гвожђе, које све мрви и ломи. И као што гвожђе све ломи, тако ће и оно сломити и смрвити сва друга царства. 41Али, као што си видео да су стопала и прсти на њима делом од грнчарске глине, а делом од гвожђа, тако ће и то царство бити подељено. Имаће нешто од чврстине гвожђа, јер видео си гвожђе помешано са глином. 42Пошто су прсти стопала делом од гвожђа, а делом од глине, то царство ће бити делом чврсто, а делом крхко. 43И као што си видео да је гвожђе помешано с глином, тако ће се и они мешати с другим народима, али се неће сјединити, као што ни гвожђе не може да се помеша са глином.

44»У време ових царева, Бог неба успоставиће царство које никада неће пропасти ни бити препуштено другом народу. Оно ће сломити и докрајчити сва ова царства и остати довека – 45као што си видео да се камен сâм од себе одвалио од гòре и разбио гвожђе, бронзу, глину, сребро и злато у парампарчад. Велики Бог обзнанио је цару оно што ће се десити. Тај сан је истинит и његово тумачење је поуздано.«

46Тада цар Навуходоносор паде ничице пред Данилом и поклони му се, па нареди да се Данилу принесе жртва и кâд.

47Цар му рече: »Твој Бог је заиста Бог над боговима, Господар царева и Откривач тајни, јер ти си био у стању да откријеш ову тајну.«

48Потом цар постави Данила на висок положај и обасу га многим поклонима. Учини га поглаваром над целом покрајином Вавилон и главним старешином свих вавилонских мудраца. 49Али Данило замоли цара да одреди Шадраха, Мешаха и Аведнега да воде послове покрајине Вавилон, а он сам остаде на царском двору.

Currently Selected:

Данило 2: SB-ERV

Highlight

Copy