Дела апостолска 23

1Павле погледа у Синедрион, па рече: »Браћо, ја сам све до дана данашњег са потпуно чистом савешћу живео служећи Богу.«

2На то првосвештеник Ананија нареди онима који су стајали до њега да Павла ударе по устима.

3Тада му Павле рече: »Тебе ће ударити Бог, зиде окречени! И ти си сео овде да ми судиш по Закону, а противно Закону наређујеш да ме ударе!«

4»Зар се усуђујеш да вређаш Божијег првосвештеника!« рекоше присутни.

5А Павле рече: »Нисам знао, браћо, да је првосвештеник. Јер, записано је: ‚Не говори рђаво о поглавару свога народа.‘#2. Мојс 22,28«

6Тада Павле, знајући да су неки од њих садукеји, а други фарисеји, повика у Синедриону: »Браћо, ја сам фарисеј, син фарисеја! Суди ми се због наде у васкрсење мртвих!«

7И, када је то рекао, настаде препирка између фарисеја и садукеја, и окупљени се поделише. 8Садукеји, наиме, говоре да нема васкрсења, ни анђела, ни духа, а фарисеји све то признају.

9Диже се силна граја, а неки учитељи закона из фарисејске странке устадоше, па почеше жестоко да расправљају, говорећи: »Не налазимо да је овај човек учинио неко зло. Јер, шта ако му је говорио дух или анђео?«

10Када се препирка веома заоштрила, заповедник се уплаши да ће Павла растргнути, па нареди да војници сиђу и да га на силу уклоне од њих и одведу у касарну.

11Следеће ноћи Господ стаде пред Павла и рече: »Само храбро. Јер, како си о мени сведочио у Јерусалиму, тако треба да сведочиш и у Риму.«

Завера против Павла

12Када је свануло, Јудеји сковаше заверу и заклеше се да неће ни јести ни пити док Павла не убију. 13А оних који су сковали заверу било је више од четрдесет.

14Они одоше првосвештенику и старешинама и рекоше: »Свечано смо се заклели да ништа не окусимо док не убијемо Павла. 15Стога сада ви и Синедрион поднесите захтев заповеднику да вам га доведе, под изговором да бисте хтели тачније да испитате његов случај, а ми смо спремни да га убијемо пре него што стигне овамо.«

16Али син Павлове сестре чу за ову заверу, па оде, уђе у касарну и то јави Павлу.

17Павле позва к себи једног капетана и рече: »Одведи овог младића заповеднику, јер има о нечему да га обавести.«

18Капетан га узе и одведе заповеднику и рече: »Затвореник Павле ме је позвао к себи и замолио ме да ти доведем овог младића, јер има о нечему да те обавести.«

19Заповедник узе младића за руку, па га одведе на страну и упита: »О чему имаш да ме обавестиш?«

20А он рече: »Јудеји су се договорили да те замоле да сутра доведеш Павла у Синедрион, под изговором да хоће тачније о њему да се распитају. 21Ти, дакле, не дај да те они наговоре, јер више од четрдесет њих вреба на њега у заседи. Заклели су се да неће ни јести ни пити док га не убију. И већ сад су спремни, само чекају твој пристанак.«

22Тада заповедник отпусти младића, наредивши му: »Ником не причај да си ме о овоме обавестио.«

Павле премештен у Кесарију

23Онда позва двојицу својих капетана и рече: »Спремите две стотине војника, седамдесет коњаника и две стотине копљаника да у девет сати вечерас#23,23 у девет сати вечерас Дословно: од трећег часа ноћи. крену у Кесарију. 24Опремите и јахаће животиње на којима ће јахати Павле и безбедно га отпремите намеснику Феликсу.«

25Потом написа писмо следеће садржине:

26»Клаудије Лисија, уваженом намеснику Феликсу, поздрав.

27Овог човека су ухватили Јудеји и хтели су да га убију, али ја сам дошао са својим војницима и избавио га пошто сам сазнао да је римски грађанин. 28Желео сам да сазнам за шта га оптужују, па сам га одвео у њихов Синедрион. 29Утврдио сам да га оптужују због неких спорних питања из њиховог закона и да није крив ни за шта што би заслуживало смрт или тамницу. 30А кад ми је јављено да је против њега скована завера, одмах сам га послао теби, а његове тужитеље сам упутио да теби кажу за шта га оптужују.«

31Војници по заповести узеше Павла и ноћу га одведоше у Антипатриду. 32Сутрадан оставише коњанике да с њим продуже даље, а они се вратише у касарну. 33Када су стигли у Кесарију, предадоше намеснику писмо и доведоше Павла пред њега. 34Намесник прочита писмо, па га упита из које је покрајине.

Када је чуо да је из Киликије, 35рече: »Саслушаћу те када стигну твоји тужитељи«, па нареди да га чувају у Иродовом двору.

Currently Selected:

Дела апостолска 23: SB-ERV

Highlight

Copy