Дела апостолска 21
21
Пут у Јерусалим
1Када смо се опростили од њих, отпловисмо, и пловећи право, стигосмо на Кос, а сутрадан на Родос, па оданде у Патару. 2Тамо нађосмо лађу која иде до Феникије, па се укрцасмо и отпловисмо. 3Пошто смо угледали Кипар, остависмо га слева, па одједрисмо ка Сирији. Пристадосмо у Тиру, јер је лађа тамо требало да искрца терет. 4Тамо нађосмо ученике, па с њима остадосмо седам дана. А они су, кроз Духа, говорили Павлу да не иде у Јерусалим. 5Када су истекли ти дани, одосмо оданде и настависмо путовање, а они нас сви, са женама и децом, испратише до изван града. На обали клекнусмо и помолисмо се. 6Када смо се опростили једни од других, ми се укрцасмо на лађу, а они се вратише кући.
Долазак у Јерусалим
7Из Тира настависмо пловидбу и пристадосмо у Птолемаиди. Тамо поздрависмо браћу, па један дан остадосмо код њих. 8Сутрадан отпутовасмо и стигосмо у Кесарију, где уђосмо у кућу Филипа Еванђелисте, једног од Седморице, и остадосмо код њега. 9А он је имао четири неудате кћери, које су пророковале.
10Пошто смо тамо провели неколико дана, из Јудеје стиже неки пророк по имену Агав. 11Он нам приђе, узе Павлов појас, па веза себи ноге и руке и рече: »Ово говори Свети Дух: ‚Овако ће Јудеји у Јерусалиму везати човека чији је ово појас и предати га незнабошцима у руке.‘«
12Када смо то чули, почесмо и ми и мештани да преклињемо Павла да не иде у Јерусалим.
13Тада Павле рече: »Шта то радите? Плачете и цепате ми срце. За име Господа Исуса ја сам спреман не само да будем везан него и да умрем у Јерусалиму.«
14Пошто није дао да га наговоримо, одустадосмо, рекавши: »Нека буде како Господ хоће.«
15После тога#21,15 После тога Дословно: После тих дана. се спремисмо и одосмо у Јерусалим. 16А с нама су пошли и неки ученици из Кесарије, па нас поведоше Кипранину Мнасону, једном од првих ученика, да будемо његови гости.
17Када смо стигли у Јерусалим, браћа нас топло примише. 18Сутрадан Павле пође с нама Јакову, где су биле присутне и све старешине. 19Он их поздрави и потанко им исприча шта је, његовом службом, Бог учинио међу незнабошцима.
20Када су они то чули, почеше да славе Бога, па рекоше Павлу: »Видиш ли, брате, колико хиљада Јудеја има који су поверовали и сви се они ревносно држе Закона? 21А о теби су обавештени да све Јудеје који су међу незнабошцима учиш да одбаце Мојсија, говорећи им да не обрезују своју децу и да не живе по обичајима. 22Дакле, шта да се ради? Они ће свакако чути да си дошао, 23па зато уради како ти кажемо. Код нас су четворица која су се заветовала. 24Узми их, изврши обред очишћења заједно с њима и плати за њих, да могу да обрију главу. Тада ће сви знати да није истина оно што су чули о теби, него да се и ти покораваш Закону. 25А што се тиче назнабожаца који су поверовали, њима смо послали нашу одлуку да треба да се уздржавају од жртвованог идолима, од крви, од меса удављених животиња и од блуда.«
26Сутрадан Павле узе оне људе, па заједно с њима изврши обред очишћења. Онда уђе у Храм да објави када ће истећи дани очишћења и када ће бити принете жртве за сваког од њих.
Павле ухваћен
27Када је тих седам дана већ готово прошло, видеше га у Храму неки Јудеји из Азије, па узбунише сав народ и зграбише га.
28»Израелци, помагајте!« повикаше. »Ово је онај који свуда све људе учи против нашег народа, нашег закона и овог места! Чак је и Грке увео у Храм и оскврнавио ово свето место!«
29Пре тога су, наиме, видели Трофима Ефесца с њим у граду, па су мислили да га је Павле и у Храм увео.
30Цео град се ускомеша и народ се стрча са свих страна. Павла зграбише, па га извукоше из Храма. А врата се истог часа затворише. 31Док су они покушавали да га убију, стиже глас до главног заповедника чете да је цео Јерусалим у пометњи. 32Он одмах узе војнике и капетане, па се стрча до њих, а они, кад видеше заповедника и војнике, престадоше да ударају Павла.
33Заповедник приђе Павлу, ухвати га и нареди да га вежу са два ланца, па поче да се распитује ко је он и шта је учинио. 34А из гомиле су једни викали једно, а други друго. Пошто због метежа није могао ништа поуздано да утврди, заповедник нареди да Павла одведу у касарну. 35Када је Павле стигао до степеништа, народ је толико насртао да су војници морали да га понесу. 36Силан народ је, наиме, ишао за њим и викао: »Погуби га!«
Павле се брани пред народом
37Када је требало да га уведу у касарну, Павле упита заповедника: »Да ли смем нешто да ти кажем?«
А овај рече: »Зар знаш грчки? 38Онда ти ниси онај Египћанин који је пре неколико дана дигао буну и у пустињу повео четири хиљаде сикарија?«
39»Ја сам Јудејин из Тарса у Киликији«, рече Павле, »грађанин знаменитог града. Молим те, дозволи ми да се обратим народу.«
40Када му је заповедник дозволио, Павле стаде на степениште и махну руком народу, па настаде тајац. Он онда проговори на хебрејском језику и рече:
Currently Selected:
Дела апостолска 21: SB-ERV
Highlight
Share
Copy
Want to have your highlights saved across all your devices? Sign up or sign in
Bible League International
