2. Цареви 6

Јелисије чудесно извлачи секиру из воде

1Дружина пророкâ рече Јелисију: »Слушај, место на ком се састајемо с тобом сувише је мало за нас. 2Хајде да одемо до реке Јордан, где сваки од нас може да узме по брвно, па да тамо себи саградимо боравиште.«

А он рече: »Идите.«

3Један од њих рече: »Хоћеш ли, молим те, и ти да пођеш с нама, твојим слугама?«

»Хоћу«, одговори Јелисије, 4па и он пође с њима.

Када су дошли до Јордана, почеше да секу дрвеће.

5Док је један од њих обарао дебло, секира му паде у воду, па он завапи: »Авај, господару, узајмљена је!«

6Божији човек упита: »Где је пала?« па кад му онај показа место, Јелисије исече један штап, баци га и учини да секира исплива.

7»Извади је«, рече, а онај човек посегну руком и дохвати је.

Пораз арамејске војске

8А цар Арама био је у рату са Израелом. Пошто се договорио са својим заповедницима, рече: »Подићи ћу табор на том и том месту.«

9Божији човек поручи израелском цару: »Пази кад пролазиш поред оног места, јер Арамејци иду онамо.«

10И израелски цар провери место на које му је указао Божији човек. Јелисије је тако много пута упозоравао цара, па се овај чувао тих места.

11То разбесне арамејског цара, па он позва своје заповеднике и упита их: »Зар ми нећете рећи ко је од нас на страни израелског цара?«

12»Ниједан од нас, мој господару царе«, рече један заповедник, »него то Јелисије, пророк који је у Израелу, говори цару оно што ти изговориш у својој спаваћој соби.«

13»Идите и сазнајте где је«, рече цар, »да могу да пошаљем људе да га ухвате.«

Када му рекоше: »У Дотану је«, 14он онамо посла коње и борна кола и велику војску, који одоше ноћу и опколише град.

15Када је слуга Божијег човека устао и изашао напоље рано следећег јутра, а оно – војска с коњима и борним колима опколила град!

»Авај, господару, шта да радимо?« упита слуга.

16»Не плаши се«, одговори пророк. »Више је оних који су с нама него оних који су с њима.«

17И Јелисије се помоли: »ГОСПОДЕ, отвори му очи, да види.«

Тада ГОСПОД отвори очи слузи, и овај погледа и виде брда пуна коња и огњених кола свуда око Јелисија.

18Док се непријатељ спуштао према Јелисију, он се помоли ГОСПОДУ: »Удари ове људе слепилом.«

И ГОСПОД их удари слепилом као што је Јелисије тражио.

19Јелисије им рече: »Ово није пут и ово није град. Пођите за мном, и ја ћу вас одвести човеку кога тражите.«

И одведе их у Самарију.

20Када су ушли у град, Јелисије рече: »ГОСПОДЕ, отвори очи овим људима, да виде.«

И ГОСПОД им отвори очи и они видеше да су у Самарији.

21Када их је израелски цар видео, упита Јелисија: »Да ли да их побијем, оче мој? Да ли да их побијем?«

22»Немој да их побијеш«, одговори он. »Зар би побио оне које ниси заробио својим луком и мачем? Стави пред њих хране и воде, да једу и пију, па нека се врате свом господару.«

23И цар им приреди велику гозбу. Пошто су јели и пили, он их отпусти, и они се вратише свом господару. Тако арамејски пљачкаши више нису харали израелским подручјем.

Опсада Самарије

24После неког времена Бен-Хадад, цар Арама, окупи сву своју војску, па оде и опседе Самарију. 25У граду настаде велика глад. Опсада потраја толико дуго да се магарећа глава продавала за осамдесет шекела#6,25 осамдесет шекела 912 грама. сребра, а четврт кава#6,25 четврт кава Око 300 милилитара. голубијег измета за пет шекела#6,25 пет шекела 57 грама..

26Док је израелски цар пролазио дуж зидина, једна жена му довикну: »Помози ми, мој господару царе!«

27А цар одговори: »Ако ти ГОСПОД не помогне, где ја да ти нађем помоћ? Са гумна или из муљаче?«

28Онда је упита: »Шта ти је?«

»Ова жена ми је рекла«, одврати она, »‚Дај свог сина, да га данас поједемо, а сутра ћемо појести мог.‘ 29Тако смо скувале мог сина и појеле га. Сутрадан јој рекох: ‚Дај свог сина, да га поједемо‘, али она га је сакрила.«

30Чувши женине речи, цар раздре своју одећу. Док је ишао дуж зидина, народ га виде, а оно – испод одеће му кострет.

31Он рече: »Бог ме казнио ако глава Јелисија сина Шафатовог данас остане на његовим раменима!«

32А Јелисије је седео у својој кући и с њим старешине. Цар пред собом посла гласника, али пре него што је овај стигао, Јелисије рече старешинама: »Зар не видите да онај убица шаље некога да ми одруби главу? Слушајте: кад стигне гласник, затворите врата и држите их затворена. Зар се иза њега не чује звук корака његовог господара?«

33Док им је још говорио, дође му гласник и рече: »Ова невоља је од ГОСПОДА. Зашто да још чекам ГОСПОДА?«

Currently Selected:

2. Цареви 6: SB-ERV

Highlight

Copy