2. Цареви 4

Јелисије помаже удовици

1Жена једнога из дружине пророкâ завапи Јелисију: »Твој слуга, мој муж, умро је, а ти знаш да се он бојао ГОСПОДА. А сада је дошао његов поверилац да узме моја два сина да му буду робови.«

2Јелисије јој одговори: »Како да ти помогнем? Реци ми, шта имаш у кући?«

»Ја, твоја слушкиња, немам тамо ништа«, одврати она, »осим једног врчића уља.«

3Тада Јелисије рече: »Иди и тражи од свих суседа празне врчеве, али нека их не буде премало, 4па уђи у кућу и затвори се са својим синовима. Сипај уље у све врчеве, а како се који напуни, стави га на страну.«

5И она оде од њега, па се затвори у кућу са својим синовима. Они су јој доносили врчеве, а она их је пунила. 6Када су сви врчеви били пуни, она рече једном од синова: »Донеси ми још један.«

Али он одговори: »Нема више ниједног врча.«

И уље престаде да тече.

7Она оде и то исприча Божијем човеку, а он јој рече: »Иди, продај уље и плати своје дугове, а од оног што преостане моћи ћете да живите и ти и твоји синови.«

Јелисије враћа у живот сина богате Шунемке

8Једног дана Јелисије оде у Шунем. Тамо је живела једна богата жена, која га позва да једе код ње. И отада је, кад год је пролазио онуда, ишао онамо да једе.

9Она рече своме мужу: »Знам да је овај човек који често долази овамо Божији свети човек. 10Хајде да му направимо собицу на крову и ставимо у њу постељу, сто, столицу и светиљку, па нека борави у њој кад год дође к нама.«

11Када је једног дана Јелисије опет дошао, попе се у своју собу и леже, 12па рече свом слузи Гехазију: »Позови Шунемку.«

Овај је позва и она стаде пред Јелисија, 13а он рече слузи: »Кажи јој: ‚Лепо си се старала о нама. Шта ми можемо да учинимо за тебе? Треба ли да кажемо коју реч за тебе цару или заповеднику војске?‘«

Она одговори: »Ја живим међу својим народом.«

14»Шта да учинимо за њу?« упита Јелисије.

А Гехази рече: »Ето, она нема сина, а муж јој је стар.«

15Тада Јелисије рече: »Позови је.«

И он је позва, а она стаде код улаза.

16»Догодине у ово време«, рече Јелисије, »у наручју ћеш држати сина.«

»Не, господару«, одврати она. »Не заваравај своју слушкињу, Божији човече.«

17Али жена затрудне и роди сина баш у оно време наредне године за које јој је Јелисије и рекао.

18Када је дете порасло, оде једног дана свом оцу, који је био код жетелаца.

19»Моја глава! Моја глава!« закука оцу.

А отац рече једном слузи: »Однеси га мајци.«

20Када га је слуга подигао и однео мајци, дечак преседе у њеном крилу до поднева, а онда умре. 21Она оде горе и положи га у постељу Божијег човека, затвори врата и изађе.

22Онда позва мужа и рече: »Молим те, пошаљи ми једног слугу и магарца да могу брзо да одем к Божијем човеку и да се вратим.«

23»Зашто да идеш к њему данас?« упита он. »Није ни млад месец ни субота.«

»Ништа не смета«, одврати она, 24па оседла магарца и рече слузи: »Поведи и не успоравај због мене, осим ако ти не кажем.«

25Тако она оде и стиже к Божијем човеку на гори Кармел.

Угледавши је у даљини, Божији човек рече свом слузи Гехазију: »Гледај! Ено Шунемке! 26Потрчи јој у сусрет и питај је да ли су она, њен муж и дете добро.«

А она рече: »Сви смо добро.«

27Стигавши до Божијег човека на гори, обгрли му ноге.

Гехази приђе да је одгурне, али Божији човек рече: »Остави је! Тешко је потресена, али ГОСПОД је то сакрио од мене и није ми рекао зашто.«

28»Зар сам тражила сина, господару?« упита она. »Зар ти нисам рекла да ме не завараваш?«

29Јелисије рече Гехазију: »Опаши се, па узми мој штап у руку и трчи. Ако неког сретнеш, не поздрављај га, а ако неко поздрави тебе, не одздрављај. Мој штап положи преко дечаковог лица.«

30Али дететова мајка рече: »Живога ми ГОСПОДА и живога ми тебе, нећу те оставити.«

И Јелисије устаде и пође за њом. 31А Гехази оде напред и положи штап преко дечаковог лица, али од њега не би ни гласа ни покрета.

Тада Гехази оде назад, у сусрет Јелисију, па му рече: »Дечак се није пробудио.«

32Јелисије стиже до куће и нађе дечака како лежи мртав на његовој постељи, 33па уђе, затвори врата за собом и помоли се ГОСПОДУ. 34Онда се попе на постељу и леже на дечака уста на уста, очи на очи, руке на руке. Како се пружио над њим, тако се дечаково тело загреја. 35Јелисије устаде, па се усхода по соби, а онда се попе на постељу и опет се пружи над дечаком. Дечак кину седам пута и отвори очи.

36Јелисије позва Гехазија и рече: »Зови Шунемку.«

И овај тако учини.

Када је дошла, он рече: »Узми свог сина.«

37Она уђе, паде му пред ноге и ничице се поклони, па узе свог сина и изађе.

Јелисије чини отровно јело јестивим

38Јелисије се врати у Гилгал, а у том крају је владала глад.

Док је дружина пророкâ седела пред њим, он рече свом слузи: »Пристави велики лонац и скувај чорбу овим људима.«

39Један од њих оде у поље да набере биља, па нађе дивљу пузавицу. Набра њених плодова и напуни њима скутове свог огртача, а кад се вратио, нареза их у лонац са чорбом, иако нико није знао шта су. 40Када су чорбу сипали људима, ови почеше да је једу, па повикаше: »Божији човече, у овом лонцу је смрт!«

И нису могли да једу.

41Јелисије рече: »Донесите брашна.«

Онда усу брашна у лонац, па рече: »Дај људима да једу.«

И у лонцу није више било ничег штетног.

Јелисије храни стотину људи

42Из Ваал-Шалише дође један човек и донесе Божијем човеку двадесет векни јечменог хлеба, печеног од првина зрелог зрневља, и неколико класова.

»Дај то људима да једу«, рече Јелисије Гехазију.

43»Како да ово ставим пред стотину људи?« упита га слуга, али Јелисије одговори: »Дај то људима да једу. Јер, овако каже ГОСПОД: ‚Јешће и преостаће им.‘«

44Тада их он стави пред њих, па су јели и још им преостаде, као што је ГОСПОД и рекао.

Currently Selected:

2. Цареви 4: SB-ERV

Highlight

Copy