2. Цареви 2

Илијино вазнесење

1Пре него што је ГОСПОД узео Илију на небо у вихору, Илија и Јелисије ишли су из Гилгала.

2Илија рече Јелисију: »Остани овде. ГОСПОД ме шаље у Бетел.«

Али Јелисије рече: »Живога ми ГОСПОДА и живога ми тебе, нећу те оставити.«

И одоше доле до Бетела.

3Дружина пророкâ из Бетела дође Јелисију и упита га: »Да ли знаш да ће ти данас ГОСПОД узети господара?«

»Да, знам«, одврати Јелисије, »али не причајте о томе.«

4Тада му Илија рече: »Остани овде, Јелисије. ГОСПОД ме шаље у Јерихон.«

А овај одговори: »Живога ми ГОСПОДА и живога ми тебе, нећу те оставити.«

И одоше у Јерихон.

5Дружина пророкâ из Јерихона дође Јелисију и упита га: »Да ли знаш да ће ти данас ГОСПОД узети господара?«

»Да, знам«, одврати он, »али не причајте о томе.«

6Тада му Илија рече: »Остани овде. ГОСПОД ме шаље на реку Јордан.«

А овај одговори: »Живога ми ГОСПОДА и живога ми тебе, нећу те оставити.«

И обојица пођоше даље.

7Педесеторица из дружине пророкâ дођоше и стадоше подаље, преко пута места на коме су се Илија и Јелисије зауставили на Јордану. 8Илија узе свој огртач, смота га и удари њиме по води, и вода се раздвоји налево и надесно, па њих двојица пређоше по сувом.

9Када су прешли, Илија рече Јелисију: »Кажи ми шта да учиним за тебе пре него што од тебе будем узет.«

»Да на мени буде двострука мера твога духа«, одговори Јелисије.

10»Много тражиш«, рече Илија. »Али, ако ме будеш видео када будем узет од тебе, биће ти, а ако ме не будеш видео, неће.«

11И док су њих двојица тако ишли и разговарали, одједном се појавише огњена кола и коњи и раздвојише их, и Илија се у вихору подиже на небо.

12Јелисије то виде, па повика: »Оче мој! Оче мој! Кола и коњаници Израелови!«

И Јелисије га више не виде. Онда зграби и раздре своју одећу надвоје.

13Потом подиже огртач који је пао Илији, врати се и стаде на обалу Јордана, 14па Илијиним огртачем удари по води.

»Где је сада ГОСПОД, Бог Илијин?« упита.

И када је ударио по води, она се раздвоји налево и надесно, па он пређе.

15А дружина пророкâ из Јерихона, која је то гледала, рече: »Илијин дух почива на Јелисију.«

И кренуше му у сусрет, па му се ничице поклонише.

16»Слушај«, рекоше. »Ми, твоје слуге, имамо педесет способних људи. Нека иду и потраже твога господара. Можда га је Божији Дух подигао и спустио на неку планину или у неку долину.«

»Не шаљите их«, одврати он, 17али они су упорно наваљивали све док њега није било срамота да их даље одбија.

Стога рече: »Пошаљите их.«

И они послаше педесет људи, који су три дана трагали за Илијом, али га не нађоше.

18Када су се вратили Јелисију, који је остао у Јерихону, он им рече: »Зар вам нисам рекао да не идете?«

Јелисијева прва чуда

19Мештани рекоше Јелисију: »Ето, господару, овај град је, као што видиш, на лепом месту, али вода је лоша, а земља неплодна.«

20А он рече: »Донесите ми нову чинију и у њу ставите соли.«

И они му је донеше.

21Он оде до извора и баци у њега ону со, говорећи: »Овако каже ГОСПОД: ‚Чиним ову воду здравом. Никада више неће изазивати смрт ни неплодност.‘«

22И вода остаде здрава до дана данашњег, баш као што је Јелисије и рекао.

23Оданде Јелисије оде горе у Бетел.

А док се успињао путем, неки дечаци изађоше из града, па су му се ругали вичући: »Одлази, ћелави! Одлази, ћелави!«

24Он се окрете, погледа их, па на њих призва проклетство у ГОСПОДЊЕ име. Тада из шуме изађоше две медведице и растргоше четрдесет два дечака. 25А Јелисије продужи на гору Кармел, па се оданде врати у Самарију.

Currently Selected:

2. Цареви 2: SB-ERV

Highlight

Copy