2. Коринћанима 11

Павле и лажни апостоли

1Када бисте само поднели мало мога безумља! Али, већ ме и подносите. 2Љубоморан сам на вас Божијом љубомором, јер сам вас обећао једном мужу, Христу, да вас пред њега изведем као чисту девицу. 3Али, као што је змија својим лукавством преварила Еву, плашим се да се тако и ваше мисли не одврате од искрене и чисте преданости Христу. 4Јер, ако неко дође и проповеда вам неког другог Исуса, кога вам ми нисмо проповедали, или ако примите духа другачијег од оног којег сте од нас примили, или другачије еванђеље од оног које сте прихватили, то добро подносите! 5Сматрам, наиме, да нисам ни у чему мањи од тих »надапостола«. 6Ако сам и невешт у говору, нисам у знању – то смо вам у сваком погледу показали.

7Зар сам учинио грех што сам самог себе понизио – да бисте се ви узвисили – када сам вам бесплатно проповедао Божије еванђеље? 8Друге цркве сам опљачкао узимајући од њих плату да бих служио вама. 9А када сам био код вас и оскудевао, ником нисам био на терету, јер су моје потребе подмирила браћа која су дошла из Македоније. И у сваком погледу сам се чувао, и чуваћу се, да вам не будем на терету. 10Тако ми Христове истине у мени, нико ме у ахајским крајевима неће спречити да се тиме хвалим! 11Зашто? Зар зато што вас не волим? Бог зна да вас волим!

12А то што чиним, чинићу и убудуће, да онемогућим оне који траже прилику да се изједначе с нама у оном чиме се хвале. 13Јер, такви људи су лажни апостоли, притворни радници који се прерушавају у Христове апостоле. 14А није ни чудо, јер се и сâм Сатана прерушава у анђела светлости. 15Нема, дакле, ничег нарочитог у томе што се и његове слуге прерушавају у слуге праведности. Крај ће им бити у складу с њиховим делима.

Павле се хвали својим страдањима

16Опет кажем: нека ме нико не сматра безумним. Али, ако ме ипак сматрате таквим, прихватите ме макар и као безумног, да се и ја мало похвалим. 17У овом хвалисавом поуздању не говорим као што би говорио Господ, него као безумник. 18Пошто се многи хвале као што то чини свет, хвалићу се и ја. 19Јер, ви радо подносите безумнике, ви умни! 20Подносите, наиме, ако вас неко поробљава, ако вас неко прождире, ако вам неко отима, ако се неко уздиже, ако вас неко шамара. 21На своју срамоту признајем: ми смо за то били слаби!

Али, чиме год се неко други усуђује да се похвали – као безумник говорим – усуђујем се и ја! 22Јесу ли они Јевреји? И ја сам! Јесу ли Израелци? И ја сам! Јесу ли Авраамови потомци? И ја сам! 23Јесу ли Христови служитељи? Као суманут говорим: ја сам још више! Више сам се трудио, више био у тамницама, строже био батинан, чешће био у смртној опасности! 24Пет пута сам од Јудеја добио четрдесет удараца мање један. 25Три пута сам био ишибан, једном каменован, три пута доживео бродолом, једну ноћ и дан провео сам на отвореном мору. 26Често сам путовао, био у опасностима од река, у опасностима од разбојника, у опасностима од сународника, у опасностима од незнабожаца, у опасностима у граду, у опасностима у пустињи, у опасностима на мору, у опасностима од лажне браће. 27Трудио сам се и мучио, често у неспавању, у глади и жеђи, често без хране, у студени и голотињи. 28А поврх свега тога, свакодневно ме притиска брига за све цркве. 29Ко је слаб, а да и ја нисам слаб? Ко се саблажњава, а да ја не изгарам?

30Ако треба да се хвалим, хвалићу се својим слабостима. 31Бог и Отац нашег Господа Исуса Христа, благословен довека, зна да не лажем. 32У Дамаску је намесник цара Арете држао град под стражом, јер је хтео да ме ухвати, 33али ме кроз прозор, у корпи, спустише преко зида, па му умакох из руку.

Currently Selected:

2. Коринћанима 11: SB-ERV

Highlight

Copy