1. Самуило 18

Саулов страх од Давида

1После Давидовог разговора са Саулом, Јонатан осети велику блискост с Давидом и заволе га као самога себе. 2Од тога дана Саул задржа Давида крај себе и није га пуштао да се врати очевој кући. 3Јонатан склопи савез са Давидом, јер га је заволео као самога себе. 4Он скиде огртач који је носио и даде га Давиду, а тако и свој оклоп, па чак и свој мач, лук и појас.

5Кад год га је Саул слао да нешто обави, Давид је то тако успешно чинио да га је Саул поставио за заповедника над ратницима. То је било мило не само свој војсци него и Сауловим службеницима.

6Када се војска враћала кући из битке у којој је Давид погубио Филистејца, жене из свих израелских градова изашле су да дочекају цара Саула радосно играјући и певајући уз звуке даира и лира. 7А док су играле, певале су:

»Саул уби своје хиљаде,

а Давид десетине хиљада.«

8Саул се силно наљути, јер му се није допала та песма.

»Давиду су приписали десетине хиљада«, помисли он, »а мени само хиљаде! Шта му још недостаје осим царства?«

9Од тога дана Саул је Давида гледао попреко.

10Сутрадан зао дух послан од Бога сиђе на Саула. Саул је пророковао у кући, а Давид је, као и обично, свирао лиру. Саул је држао копље у руци, 11па га хитну, говорећи у себи: »Прибићу Давида за зид.«

Али Давид му се два пута измаче.

12Саул се бојао Давида, јер је ГОСПОД био с њим, а од Саула се окренуо. 13Стога он уклони Давида из своје близине и постави га за заповедника над хиљадама. Давид је предводио своју војску у ратним походима 14и био веома успешан у свему што је чинио, јер је ГОСПОД био с њим. 15Видећи колико је Давид успешан, Саул га се још више плашио. 16Али сав Израел и Јуда волели су Давида јер их је предводио у ратним походима.

17Саул рече Давиду: »Ено моје старије кћери Мерав. Даћу ти је за жену, само ме храбро служи и биј ГОСПОДЊЕ битке.«

Јер Саул је мислио: »Не треба ја да дижем руку на њега. Нека то учине Филистејци.«

18Али Давид рече Саулу: »Ко сам ја и шта је моја породица и братство мога оца у Израелу да бих постао царев зет?«

19Када је дошло време да се Мерав уда за Давида, удадоше је за Адриела Мехољанина.

20А Саулова кћи Михал била је заљубљена у Давида. Када су то рекли Саулу, би му мило.

21»Даћу му њу«, мислио је, »па ће му она бити замка и Филистејци ће га лакше убити«.

Тако Саул рече Давиду: »Данас имаш другу прилику да ми постанеш зет.«

22Онда заповеди својим службеницима: »Разговарајте насамо с Давидом и реците му: ‚Ето, омилио си цару и сви његови службеници те воле. Зато му сада постани зет.‘«

23Службеници то пренеше Давиду, али он рече: »Зар мислите да је ситница постати царев зет? Ја сам само неугледни сиромах.«

24Када су службеници испричали Саулу шта је Давид рекао, 25он рече: »Кажите Давиду: ‚Цар за невесту не тражи ништа осим стотину филистејских обрезака, да би се осветио својим непријатељима.‘«

Саулов наум је био да Давид падне од филистејске руке.

26Када су службеници то пренели Давиду, он прихвати да постане Саулов зет. Стога и пре истека рока 27он и његови људи одоше и убише две стотине Филистејаца. Давид донесе њихове обреске и све до једног их изнесе пред цара, да би могао да постане царев зет. Тада му Саул даде своју кћер Михал за жену.

28Када је Саул схватио да је ГОСПОД с Давидом и да његова кћи Михал воли Давида, 29још више се бојао Давида и до краја му је остао непријатељ.

30Филистејски заповедници наставише да иду у бој против Израелаца, али колико год пута су то чинили, Давид је имао више успеха него остали Саулови заповедници. Тако му је име постало веома славно.

Currently Selected:

1. Самуило 18: SB-ERV

Highlight

Copy