1. Самуило 14

1Једног дана Јонатан син Саулов рече слузи који му је био штитоноша: »Хајдемо преко до филистејске предстраже.«

Али о томе не обавести свога оца.

2Саул је седео на крају Гиве, под наровим дрветом у Мигрону. С њим је било око шест стотина војника 3и Ахија, који је носио наплећак. Он је био син Ихаводовог брата Ахитува сина Пинхасовог и унук Елија, ГОСПОДЊЕГ свештеника у Шилу. Нико од војске није приметио да Јонатана нема.

4Са сваке стране превоја којим је Јонатан намеравао да прође до филистејске предстраже дизала се литица – једна се звала Боцец, а друга Сене. 5Северна литица је била ближа Михмасу, а јужна Геви.

6Јонатан рече штитоноши: »Хајдемо преко до предстраже оних необрезаних. Можда ће нам ГОСПОД помоћи. ГОСПОДА ништа не спречава да дâ победу, било нас много или мало.«

7А штитоноша одврати: »Уради како год хоћеш. Уз тебе сам свим срцем.«

8»Добро«, рече Јонатан. »Прећи ћемо до њих и пустити их да нас виде. 9Ако нам кажу: ‚Чекајте да ми дођемо к вама‘, остаћемо где смо и нећемо ићи горе к њима. 10Али ако кажу: ‚Дођите горе к нама‘, онда ћемо се попети, јер ће нам то бити знак да нам их је ГОСПОД предао у руке.«

11Тако се обојица показаше филистејској предстражи.

»Гледајте!« повикаше Филистејци. »Јевреји излазе из рупа у којима су се крили!«

12Војници из предстраже довикнуше Јонатану и његовом штитоноши: »Дођите горе к нама, да вам нешто покажемо!«

На то Јонатан рече свом штитоноши: »Пењи се за мном. ГОСПОД их је предао у руке Израелу.«

13Јонатан се успуза горе на рукама и ногама, а за њим и штитоноша. Јонатан је обарао Филистејце пред собом, а штитоноша их убијао иза њега. 14У том првом окршају Јонатан и његов штитоноша убише двадесетак људи на простору од око пола јутра. 15Страх обузе све у филистејском табору и ван њега, сву војску и пљачкашке чете, и земља се затресе. Био је то страх послан од Бога.

16Саулови осматрачи у Гиви Венијаминовој видеше како филистејска војска у пометњи трчи на све стране.

17На то Саул рече војсци која је била с њим: »Извршите смотру и видите ко је отишао од нас.«

Када су извршили смотру, видеше да нема Јонатана и његовог штитоноше.

18Тада Саул рече Ахији: »Донеси наплећак!« – пошто је Ахија у то време носио наплећак пред Израелцима#14,18 Донеси … Израелцима Овако стоји у старогрчком преводу Септуагинти, док у хебрејском тексту стоји: »Донеси Божији ковчег!« У то време је Ковчег био код Израелаца..

19Док је Саул разговарао са свештеником, граја у филистејском табору бивала је све већа, па Саул рече свештенику: »Немој!#14,19 Немој Дословно: Повуци руку.«

20Онда се Саул и сва војска с њим окупише и кренуше у бој. Филистејце затекоше у великој пометњи где потежу мачеве један на другог. 21А они Јевреји који су одраније били с Филистејцима и били горе у њиховом табору, пређоше на страну Израелаца који су били са Саулом и Јонатаном. 22Када су сви Израелци који су се били посакривали у Ефремовом горју чули да Филистејци беже, појурише за њима у бој.

23Тако је ГОСПОД тога дана дао победу Израелцима, а битка се пренела до иза Бет-Авена.

Јонатан крши Саулову забрану

24Израелци се тога дана онеспокојише, пошто је Саул заклео војску говорећи: »Проклет био ко буде јео пре вечери, пре него што се осветим својим непријатељима!«

Тако нико од војске ништа не окуси.

25Сва војска уђе у неку шуму, а оно – на земљи мед! 26Када су зашли дубље у шуму, видеше како мед цури, али нико се не усуди да га једе, јер су се плашили заклетве.

27Али Јонатан није чуо да је његов отац заклетвом обавезао војску. Он пружи штап који је држао у руци и умочи га у медно саће. Када је узео да једе мед, очи му засјаше.

28Тада му један од војника рече: »Твој отац је обавезао војску строгом заклетвом рекавши: ‚Проклет био ко данас буде јео!‘ Зато је војска изнемогла.«

29А Јонатан рече: »Мој отац је земљу увалио у невољу. Гледајте како су ми очи засјале кад сам окусио само мало овог меда. 30Шта би тек било да се војска најела од плена који је нашла код непријатеља? Зар покољ Филистејаца не би био још већи?«

31А тог дана је војска убијала Филистејце од Михмаса до Ајалона и била исцрпљена. 32Стога се војска баци на плен, па узе овце, говеда и телад, закла их на голој земљи и поједе заједно с крвљу.

33То јавише Саулу говорећи: »Ено војска чини грех против ГОСПОДА једући месо с крвљу!«

»Прекршили сте савез!« рече он. »Сместа ми овамо доваљајте један велик камен!« 34А онда рече: »Идите међу војску и кажите: ‚Нека ми сваки од вас доведе свога вола или овцу, па ћете их клати овде и јести, а нећете грешити против ГОСПОДА једући месо у коме је још крв.‘«

Тако те ноћи свако онамо доведе свога вола и закла га. 35Тада Саул подиже свој први жртвеник ГОСПОДУ.

36Саул рече: »Хајдемо ноћас доле за Филистејцима, да их пљачкамо до зоре, и хајде да не оставимо ниједнога у животу.«

А они одговорише: »Учини како мислиш да је најбоље.«

Али свештеник рече: »Хајде да овде упитамо Бога за савет.«

37Тако Саул упита Бога: »Да ли да идем доле за Филистејцима? Хоћеш ли их предати у руке Израелу?«

Али Бог му не одговори тога дана.

38Зато Саул рече: »Дођите овамо, сви заповедници војске, и сазнајте који грех је данас почињен. 39Јер, тако ми ГОСПОДА живога, који спасава Израел, таман да га је починио мој син Јонатан, мора да умре!«

Али нико од војске не рече ништа.

40Тада Саул рече свим Израелцима: »Станите тамо, а ја и мој син Јонатан стаћемо овде.«

»Учини како мислиш да је најбоље«, одврати војска.

41Саул се онда овако помоли ГОСПОДУ, Богу Израеловом: »ГОСПОДЕ, зашто данас ниси одговорио мени, своме слузи? ГОСПОДЕ, Боже Израелов, ако сам крив ја, или мој син Јонатан, одговори Уримом, а ако су криви Израелци, одговори Тумимом.«#14,41 ГОСПОДЕ … Тумимом Овако стоји у старогрчком преводу Септуагинти, док у хебрејском тексту стоји само: »Дај прави одговор.«

Коцка паде на Јонатана и Саула, а војска се показа недужна.

42На то Саул рече: »Одлучи коцком између мене и мога сина Јонатана.«

И коцка паде на Јонатана.

43Тада Саул упита Јонатана: »Кажи ми шта си учинио.«

»Само сам окусио мало меда с врха штапа који ми је био у руци«, рече Јонатан. »Зар сада зато треба да умрем?«

44А Саул рече: »Нека ме Бог најстроже казни ако не умреш, Јонатане!«

45Али војска рече Саулу: »Зар да умре Јонатан – он који је извојевао ову велику победу за Израел? Далеко било! Тако нам ГОСПОДА живога, не сме му пасти ни длака с главе, јер је он то данас учинио с Божијом помоћи!«

Тако војска спасе Јонатана од смрти.

46Саул тада престаде да гони Филистејце, а они се повукоше у своју земљу.

47Када је Саул преузео царску власт над Израелом, ратовао је против свих непријатеља унаоколо: Моава, Амонаца, Едома, царева Цове и Филистејаца. На кога год је кренуо, побеђивао је. 48Храбро се борио и поразио Амалечане, избавивши Израелце из руку оних који су их пљачкали.

Саулова породица

49Саулови синови били су Јонатан, Јишви и Малки-Шуа. Старија кћи му се звала Мерав, а млађа Михал. 50Жена му се звала Ахиноам кћи Ахимаацова.

Главни заповедник његове војске звао се Авнер син Неров, а Нер је био Саулов стриц. 51Саулов отац Кис и Авнеров отац Нер били су Авиелови синови.

52Све време Саулове владавине трајао је жесток рат с Филистејцима, и кад год би Саул запазио неког способног или храброг човека, узимао би га у службу.

Currently Selected:

1. Самуило 14: SB-ERV

Highlight

Copy