4. Мојсијева 11
11
Господњи огањ
1Међутим, народ је почео да гунђа у Господње уши ради свога злопаћења. Кад је то Господ чуо, распалио се његов гнев: плануо је Господњи огањ међу њима, па је прождро један крај табора. 2Тада је народ завапио к Мојсију. Мојсије се помолио Господу и огањ се угасио. 3Тако се то место прозвало Тавера#11,3 Тавера – изгарање, огањ., јер је тамо плануо огањ Господњи.
Светина гунђа због мане
4Али светину међу њима је спопала жудња, па су Израиљци поново почели да јадикују и говоре: „Ко ће нас нахранити месом? 5Сећамо се како смо у Египту забадава јели рибу, па краставце, диње, празилук, и црни и бели лук. 6Сада нам је душа у носу, а ништа друго не видимо осим ове мане!“
7Мана је била као зрно коријандра, а изгледала је као бделијум. 8Народ је ишао около и купио је, а затим су је млели на жрвњима, или је мрвили у авану, и кували у лонцу. Од тога су правили колаче, који су имали укус уљаних колача. 9Када би у току ноћи роса пала на табор, на њу би пала мана.
10Мојсије је чуо да народ јадикује – свака породица на улазу свог шатора. Тада се Господ силно разгневио, а Мојсије се озловољио. 11Мојсије рече Господу: „Зашто злопатиш свога слугу? Зашто ми ниси исказао наклоност, него си натоварио на мене терет свег овог народа? 12Јесам ли ја зачео сав овај народ? Јесам ли их ја родио, кад ми кажеш: ’Носи их у своме наручју, као што дојиља носи одојче’, у земљу коју си уз заклетву обећао њиховим прецима? 13Одакле ми месо за сав овај народ, јер ми вапе говорећи: ’Дај нам месо да једемо!’? 14Не могу сам да носим сав овај народ, јер је то претешко за мене. 15Ако ћеш овако да поступаш са мном, боље је да ме одмах убијеш. А ако сам стекао наклоност пред тобом, не дај да гледам своју муку.“
16Господ рече Мојсију: „Окупи ми седамдесет људи од израиљских старешина за које знаш да су старешине народа и његови надгледници. Затим их доведи пред Шатор од састанка и постави их тамо са собом. 17Тада ћу сићи и говорити тамо с тобом, па ћу узети од Духа који је на теби и ставити га на њих. Тако ће заједно са тобом носити терет народа, па га нећеш више носити сам.
18А народу реци: ’Посветите се за сутра, па ћете јести месо, јер кукате у Господње уши и говорите: „Ко ће нас нахранити месом? Било нам је боље у Египту.“ Господ ће вам дати месо, па ћете се најести. 19И нећете јести само дан или два, ни пет, ни десет ни двадесет дана, 20него читав месец, док вам не изађе на нос, те вам постане одвратно, јер сте презрели Господа који је међу вама, и кукали пред њим говорећи: „Због чега смо то излазили из Египта?“’“
21Мојсије рече на то: „Ја сам међу народом који броји шест стотина хиљада пешака, а ти кажеш: ’Даћу им меса, па ће јести месец дана!’ 22Да се закољу и стада оваца и крда говеда, да ли би то било довољно за њих? Чак и да се све рибе извуку из мора, да ли би им то било довољно?“
23Господ одговори Мојсију: „Зар је рука Господња тако кратка? Сада ћеш видети хоће ли се испунити моја реч коју сам ти рекао, или неће.“
Дух и седамдесет старешина
24Мојсије изађе и пренесе народу речи Господње. Затим је окупио седамдесет старешина народа и поставио их око Шатора. 25И Господ се спустио у облаку и говорио са њим. Потом је узео нешто од Духа који је био на њему и ставио га на седамдесет старешина. Кад је Дух починуо на њима, почели су да пророкују, али нису више то поновили.
26А у табору су остала два човека. Један се звао Елдад, а други Модад. На њих се спустио Дух. Они су били међу пописаним старешинама, али нису отишли у Шатор, него су пророковали у табору. 27Тада неки момак отрчи и јави Мојсију: „Елдад и Модад пророкују у табору!“
28Исус Навин, Мојсијев помоћник, један од његових момака, рече: „Мојсије, господару мој, забрани им!“
29Али Мојсије му рече: „Зар си завидан ради мене? Е, кад би сви у народу Господњем постали пророци! Кад би само Господ ставио свога Духа на њих!“ 30Потом се Мојсије са израиљским старешинама вратио у табор.
Препелице
31Господ је учинио да дуне ветар#11,31 Јеврејска именица Руах се преводи и као Дух, дух и као ветар. Очигледна је иронија и у овом догађају са препелицама и оном претходном, са опуномоћењем седамдесет старешина. Наиме, и духовна служба и суд долазе од Бога., који је донео препелице с мора и разасуо их по табору, на дан хода с једне стране табора и на дан хода с друге стране табора, на два лакта#11,31 Око 1 m. од земље. 32Народ је устао, па је купио препелице сав дан и сву ноћ, и сав наредни дан. Онај који је најмање скупио имао је десет хомера#11,32 Око 2.200 l.. Затим су их разасули свуда по табору. 33Док им је месо још било у зубима – било је још несажвакано – плану гнев Господњи на народ, и Господ удари народ веома великим помором. 34Зато се то место прозвало Киврот-Атава#11,34 У преводу, гробови лакомих., јер су тамо сахранили народ који се полакомио. 35Из Киврот-Атаве народ је кренуо у Асирот и утаборио се у Асироту.
Currently Selected:
4. Мојсијева 11: NSP
Highlight
Share
Copy
Want to have your highlights saved across all your devices? Sign up or sign in
Свето писмо, Нови српски превод
Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.
Користи се уз допуштење. Сва права задржана.
The Holy Bible,New Serbian Translation
Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.
Used by permission. All rights reserved worldwide.
