2. Књига о царевима 9
9
Јелисеј помазује Јуја
1Пророк Јелисеј позва једног од пророчких синова и рече му: „Опаши бокове, па узми ову бочицу уља и иди у Рамот галадски. 2Кад дођеш тамо, потражи Јуја, сина Јосафата, сина Нимсијевог. Затим уђи и гледај да устане из свога друштва, па га одведи унутра у собу. 3Потом узми бочицу уља, излиј му је на главу и реци: ’Говори Господ: помазујем те за цара над Израиљем.’ Онда отвори врата и бежи; не задржавај се.“
4Момак, слуга пророков, оде у Рамот галадски. 5Кад је дошао, заповедници војске су седели заједно. Он рече: „Имам поруку за тебе, заповедниче.“
Јуј рече: „За кога од нас?“
Он одговори: „За тебе.“
6Он устане и уђе у кућу. Тада му момак изли уље на главу и рече му: „Говори Господ, Бог Израиљев: ’Помазујем те за цара над народом Господњим, Израиљем. 7Ти ћеш истребити дом Ахава, свога господара, да на Језавељи осветим крв мојих слугу пророка, и свих слугу Господњих. 8Тако ће пропасти сав дом Ахавов. Истребићу Ахаву свако мушко у Израиљу, како роба тако слободнога. 9Учинићу са домом Ахавовим, као са домом Јеровоама, сина Наватовог, и са домом Васе, сина Ахијиног. 10А Језавељу ће изјести пси на језраелском пољу, и нико је неће сахранити.’“ Затим је отворио врата и побегао.
11Кад се Јуј вратио слугама свога господара, један га упита: „Је ли све у реду? Зашто је тај лудак дошао к теби?“
Он им одговори: „Знате већ како та врста трабуња.“
12Они рекоше: „То је лаж! Хајде, реци нам!“
Он им рече: „Рекао ми је тако и тако: ’Говори Господ: помазујем те за цара над Израиљем.’“
13Они хитро скинуше своје огртаче, простреше под његове стопе, те затрубише у трубу и рекоше: „Јуј је постао цар!“
Убиство Јорама
14Тако се Јуј, син Јосафата, сина Нимсијевог, уротио против Јорама. А Јорам је са свим Израиљем бранио Рамот галадски против Азаила, цара арамејског. 15Цар Јорам се био вратио у Језраел да лечи ране, које је задобио од Арамејаца у бици са Азаилом, царем арамејским. Јуј рече: „Ако вам је по вољи, нека нико не побегне из града да донесе вест у Језраел.“
16Јуј се попе у кола и оде у Језраел, јер је Јорам лежао тамо. Охозија, цар Јудин, је дошао у посету Јораму. 17Кад је осматрач на језраелској кули видео Јуја како долази, рече: „Видим неко мноштво.“ Јорам рече: „Узми коњаника; пошаљи га пред њих да пита: ’Је ли све добро?’“
18Коњаник му пође у сусрет и рече: „Овако каже цар: ’Је ли све добро?’“
Јуј му одговори: „Што се ти бринеш да ли је добро? Пођи за мном.“
Осматрач јави: „Гласник је дошао до њих, али се не враћа.“
19Послао је и другог коњаника, који је дошао к њима и рекао: „Овако каже цар: ’Је ли све добро?’“
Јуј му рече: „Што се ти бринеш да ли је добро? Пођи за мном.“
20Осматрач опет јави: „Отишао је, али се не враћа; а вожња је као вожња Јујева, сина Нимсијевог, јер вози као луд.“
21Тада Јорам рече: „Упрежи!“ Кад су упрегли његова кола, Јорам, цар израиљски и Охозија, цар Јудин, изађу сваки на својим колима и пођу у сусрет Јују. Срели су се на њиви Навутеја Језраелца.
22Кад је Јорам угледао Јуја, рече му: „Је ли све добро, Јују?“ А овај одговори: „Како може бити добро, док трају многобројна блудништва и врачарије твоје мајке Језавеље?“
23На то се Јорам окрену и поче да бежи, говорећи Охозији: „Издаја, Охозија!“
24Међутим, Јуј запе лук и погоди Јорама међу плећа. Стрела му је прошла кроз срце, те се срушио у кола.
25Јуј рече Вадекару, своме потчињеном: „Дигни га и баци на њиву Навутеја Језраелца. Сети се да смо обојица јахали за његовим оцем Ахавом, кад је Господ изрекао ово пророштво против њега: 26’Због крви Навутејеве и крви његових синова, коју сам јуче видео, говори Господ, кунем се да ћу ти вратити исто на овој њиви – говори Господ.’ Зато га подигни и баци на њиву по речи Господњој.“
Охозијина смрт
27Кад је то видео Охозија, цар Јудин, побегао је путем за Вет-Аган. Али, Јуј крену у потеру за њим и рече: „Убијте и њега у његовим колима!“ Ранили су га на брду Гуру, које се налази код Јивлеама. Но, ипак је умакао у Мегидо и тамо умро. 28Његове слуге су га однеле у Јерусалим и сахраниле га са његовим прецима у његовом гробу у Давидовом граду. 29Охозија се зацарио над Јудом једанаесте године Јорама, сина Ахавовог.
Језавељина смрт
30Јуј је, затим, дошао у Језраел. Језавеља је то чула, па је намазала очи, уредила косу и погледала с прозора. 31Кад је Јуј ушао на врата, она рече: „Је ли све добро, Зимрије, убицо свога господара?!“
32Он подиже поглед према прозору и рече: „Ко је са мном? Ко?“ Два, три дворанина су погледала према њему. 33Он им рече: „Баците је доле!“ Они су је бацили доле, а њена крв је попрскала зид и коње, који су је изгазили.
34Затим је ушао, и пошто је јео и пио, рекао је: „Побрините се за ту проклетницу и сахраните је, јер је била царска ћерка.“ 35Али кад су отишли да је сахране, нису ништа нашли од ње осим лобање, ногу и шака. 36Они су се вратили и јавили му, а он рече: „То је реч Господа, који је рекао преко пророка Илије Тесвићанина: ’Пси ће изјести Језавељино месо на језраелском пољу, 37а Језавељин леш биће као гнојиво на њиви у језраелском пољу, па нико неће моћи да каже: то је Језавеља.’“
Currently Selected:
2. Књига о царевима 9: NSP
Highlight
Share
Copy
Want to have your highlights saved across all your devices? Sign up or sign in
Свето писмо, Нови српски превод
Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.
Користи се уз допуштење. Сва права задржана.
The Holy Bible,New Serbian Translation
Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.
Used by permission. All rights reserved worldwide.
