Filipljanima 2:12-27

Shodno tome, voljeni moji, vi koji ste uvek bili poslušni, ne samo u mome prisustvu, nego još više sad, u mom odsustvu, sa strahom i trepetom sprovodite u delo svoje spasenje. Bog je, naime, taj koji čini u vama da želite i činite ono što je njemu ugodno. Sve činite bez gunđanja i raspravljanja, da budete bez mane i čisti, neokaljana deca Božija usred iskvarenog i izopačenog naraštaja, među kojima svetlite kao zvezde u svemiru, čvrsto držeći reč života, da bih se ponosio u dan Hristov, da nisam uzalud trčao, niti se uzalud trudio. No, ako se i prinosim kao žrtva izlivnica za vas u službi vaše vere, radostan sam i radujem se sa svima vama. Tako i vi budite radosni i radujte se sa mnom. Nadam se u Gospodu Isusu da ću vam uskoro poslati Timoteja, da se i ja ohrabrim kada saznam kako ste vi. Nemam, naime, nikog toliko bliskog sebi ko bi se tako valjano brinuo o vašim potrebama. Jer svi traže svoje, a ne ono što pripada Hristu Isusu. Ali vi znate za njegovu prokušanost, da je, kao dete sa ocem, zajedno sa mnom služio u naveštavanju Radosne vesti. Nadam se, dakle, da ću vam njega poslati čim vidim kako stoje stvari sa mnom. Uveren sam u Gospodu da ću uskoro i ja lično doći. Ipak, smatram za potrebno da vam pošaljem Epafrodita, mog brata, saradnika i saborca, koji je od vas poslan da mi se nađe u potrebama. Jer, on je čeznuo za svima vama i bio uznemiren što ste čuli da je bolestan. I zaista je tako oboleo da je skoro umro, ali Bog mu se smilovao, i ne samo njemu, nego i meni, da mi ne dođe žalost na žalost.