Knjiga Nemijina 4
4
Protivljenje obnovi
1A kada je Sanavalat čuo da obnavljamo zid, plamteo je od besa i jako se razgnevio, pa se rugao Jevrejima. 2Rekao je ispred svoje braće i samarijske vojske: „Šta to rade ti jadni Jevreji? Hoće li da ga obnove? Hoće li da žrtvuju? Hoće li da završe za dan? Hoće li da ožive to kamenje iz gomile ruševina i onog što je spaljeno?“
3A Tovija Amonac, koji je stajao kraj njega, reče: „Pa na to što oni zidaju da se i lisica popne, srušiće zid od njihovog kamenja!“
4„Čuj, o, Bože naš, kako nas preziru! Uzvrati im njihovu sramotu na njihovu glavu i daj im da budu plen u zemlji ropstva. 5Ne pokrivaj njihovu krivicu i neka im gresi njihovi pred tobom ne budu izbrisani, jer su te gnevili pred graditeljima.“
6I mi smo gradili zid i on je bio sastavljen do polovine, jer je narod imao srce za posao.
7A kada su Sanavalat, Tovija, Arapi, Amonci i Azoćani čuli da obnova jerusalimskog zida napreduje, da su njegovi provaljeni delovi počeli da se zatvaraju, silno su se razgnevili. 8Svi su skovali zaveru da zajedno zarate protiv Jerusalima i naprave nam pometnju. 9Ali mi smo se pomolili našem Bogu i postavili smo danonoćne straže zbog njih.
10Ipak, Jevreji su govorili: „Klonula je snaga nosačima, ruševina je previše, a mi nismo u stanju da obnovimo zid!“
11Još su naši zlotvori govorili: „Neće ni znati, neće ni videti dok ne banemo među njih, pobijemo ih i okončamo im posao!“
12I dogodilo se da su došli Jevreji koji žive pored njih, pa su nam deset puta dojavili: „Dolaze na vas iz svih mesta u koja ćete se vratiti k nama!“
13A ja sam na najnižim položajima, iza zida i na otvorenim mestima, rasporedio ljude po porodicama. Postavio sam ih sa mačevima, kopljima i lukovima. 14Kada sam sve pogledao, ustao sam i rekao glavarima, dostojanstvenicima i ostalom narodu: „Ne plašite ih se! Setite se Gospoda, velikog i strašnog i borite se za svoju braću i svoje sinove, za svoje ćerke, svoje žene i svoje domove.“
15A kada su čuli naši zlotvori, da smo saznali, Bog im je osujetio namere i svi smo se vratili na zid i svako na svoj posao.
16Od tog dana polovina mojih mladića su radili posao, a polovina je držala koplja, štitove, lukove i oklope. A glavari su stajali iza sveg Judinog doma. 17Oni koji su obnavljali zid, oni koji su nosili teret i koji su tovarili, jednom su rukom radili posao, a drugom držali oružje. 18Svaki je graditelj imao svoj mač, pripasan uz bok, i tako je gradio. A pored mene je stajao čovek koji je duvao u rog.
19Rekao sam glavarima, dostojanstvenicima i ostalom narodu: „Mnogo je posla, razvučen je, a mi smo na zidu raštrkani i daleko jedan od drugoga. 20Tamo gde čujete zvuk roga, tamo se oko nas i okupite. Bog naš će se boriti za nas!“
21Tako smo radili posao, a polovina njih je držala koplja od rane zore do izlaska zvezda. 22U to sam vreme još kazao narodu: „Neka svako od vas sa svojim slugom spava usred Jerusalima, da bi nam noću stražarili, a danju radili.“ 23Jer ni ja – moja braća, moje sluge, stražari koji su me pratili – nijedan nismo skidali svoje oružje i odeću, osim kada smo je prali.
Currently Selected:
Knjiga Nemijina 4: NSPL
Highlight
Share
Copy
Want to have your highlights saved across all your devices? Sign up or sign in
Sveto pismo, Novi srpski prevod
Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.
Koristi se uz dopuštenje. Sva prava zadržana.
The Holy Bible, New Serbian Translation
Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.
Used by permission. All rights reserved worldwide.
