Marko 12
12
Priča o zlim vinogradarima
1Isus poče da im govori u pričama: „Bio neki čovek koji je posadio vinograd, ogradio ga ogradom, iskopao u njemu jamu za muljanje grožđa, i sagradio kulu. Onda je vinograd iznajmio vinogradarima i otputovao. 2U vreme berbe je poslao jednog slugu vinogradarima da uzme od njih deo vinogradskog roda. 3No, vinogradari uhvate slugu, pretuku ga i praznih ruku ga vrate. 4Vlasnik pošalje vinogradarima drugog slugu, ali oni ovome razbiju glavu i narugaju mu se. 5Vlasnik posla i trećeg slugu, ali ovoga ubiše. Tako bi i sa mnogim drugima: jedne pretukoše, a druge pobiše.
6Vlasnik je imao još i voljenog sina. Na kraju je poslao i njega govoreći: ’Mog sina će poštovati.’
7Ali vinogradari rekoše jedan drugome: ’Ovo je naslednik. Hajde da ga ubijemo, pa će nasledstvo biti naše!’ 8Vinogradari ga uhvate i ubiju, i mrtvog ga izbace izvan vinograda.
9Šta će preduzeti vlasnik vinograda? Doći će i pogubiti te vinogradare, a vinograd će dati drugima. 10Zar ne čitate u Pismu:
’Kamen što su zidari odbacili,
postade kamen ugaoni;
11od Gospoda ovo beše
i to je divno u našim očima’?“
12Oni su onda gledali da ga uhvate, ali su se bojali naroda, jer su znali da je Isus ispričao priču zbog njih. Stoga su ga ostavili i otišli.
Plaćanje poreza
13Zatim su ovi poslali Isusu neke od fariseja i irodovce da ga uhvate u reči. 14Došli su i rekli mu: „Učitelju, znamo da govoriš istinu i da po istini učiš o putu Božijem, da nikome ne ugađaš, jer ne praviš razlike među ljudima, nego po istini učiš Božijem putu. Da li je dopušteno davati porez caru ili ne? Treba li da dajemo ili ne?“
15Ali Isus je prozreo njihovu dvoličnost, pa im je rekao: „Zašto me iskušavate? Donesite mi jedan srebrnjak da ga pogledam.“ 16Oni donesoše. Isus ih upita: „Čiji je ovo lik i natpis?“
Oni odgovore: „Carev.“#12,16 Misli se na cezara, to jest rimskog cara.
17Isus im reče: „Onda dajte caru carevo, a Bogu Božije.“
I divili su mu se.
O vaskrsenju mrtvih
18Tada su sadukeji, koji govore da nema vaskrsenja, pristupili Isusu sa pitanjem: 19„Učitelju, Mojsije nam je napisao: ’Ako neki čovek umre i iza sebe ostavi ženu, a nema dece, onda neka se njegov brat oženi udovicom i podigne potomstvo svome bratu.’ 20Bilo tako sedmoro braće. Prvi se oženi, ali umre ne ostavivši za sobom potomstva. 21Onda drugi brat oženi udovicu, ali i on umre ne ostavivši potomstva za sobom. Isto je bilo i sa trećim bratom. 22Uglavnom, nijedan od ove sedmorice nije ostavio potomstvo za sobom. Na kraju umre i žena. 23Kad prilikom vaskrsenja budu vaskrsli, kome će pripasti žena, budući da su sedmorica bila njome oženjena?“
24Isus im reče: „Niste li u zabludi, zbog toga što ne poznajete ni Pismo ni silu Božiju? 25Jer, kad mrtvi budu vaskrsli, neće se ni ženiti ni udavati, nego će biti kao anđeli na nebesima. 26A što se tiče vaskrsenja mrtvih, zar niste čitali u Mojsijevoj knjizi, gde se govori o grmu koji ne sagoreva? Tu je Bog rekao Mojsiju: ’Ja sam Bog Avrahamov, Bog Isakov i Bog Jakovljev.’ 27On nije Bog mrtvih, nego živih. Vi se grdno varate!“
Najveća zapovest
28Tada je prišao jedan od znalaca Svetoga pisma koji je slušao kako raspravljaju. Videvši da im je Isus dobro odgovorio, upitao ga je: „Koja Božija zapovest je važnija od svih drugih?“
29Isus mu odgovori: „Najvažnija je:
’Čuj, Izrailju! Gospod, Bog naš, jedini je Gospod.
30Zato, voli Gospoda, Boga svoga, svim srcem svojim,
svom dušom svojom, svim umom svojim i svom snagom svojom.’
31A druga zapovest je:
’Voli bližnjega svoga kao samoga sebe.’
Nijedna druga zapovest nije važnija od ovih dveju.“
32Reče mu znalac Svetog pisma: „Tako je, učitelju. Istina je to što si rekao da je on jedini Bog i da osim njega nema drugog Boga, 33te da Boga treba voleti svim svojim srcem, svim svojim razumom i svom svojom snagom, kao i da treba voleti bližnjega svoga kao samoga sebe. To je važnije od svih žrtava svespalnica i drugih žrtava.“
34Isus je video da je čovek razumno odgovorio, pa mu je rekao: „Nisi daleko od Carstva Božijeg.“ Posle ovoga se niko više nije usuđivao da ga zapita štogod.
Hristos – Davidov Sin i Gospod
35Kad je jednom prilikom Isus poučavao u hramu, zapitao je prisutne: „Kako to da znalci Svetog pisma govore da će Hristos biti Davidov Sin? 36Naime, sam David je, posredstvom Svetoga Duha, rekao:
’Reče Gospod Gospodu mome:
„Sedi meni s moje desne strane,
dok dušmane ne položim tvoje,
za tvoje noge podnožje da budu.“’
37Ako ga sam David naziva Gospodom, kako onda može da bude njegov sin?“
Mnogi narod ga je rado slušao.
Upozorenje protiv znalaca Svetog pisma
38Izlažući svoje učenje, rekao je: „Čuvajte se znalaca Svetog pisma. Oni vole da idu u dugačkim odorama, i da ih narod sa uvažavanjem pozdravlja po trgovima. 39Biraju prva sedišta u sinagogama i pročelja na gozbama. 40Oni osiromašuju udovičke kuće, i to pod izgovorom dugih molitava. Zato će biti strože osuđeni.“
Udovičin prilog
41Isus je seo u hramu kod kovčega za priloge i posmatrao narod kako ubacuje novac u hramsku blagajnu. Mnogi bogati ljudi su stavljali mnogo novca. 42Onda dođe jedna siromašna udovica i ubaci dva mala bakarna novčića,#12,42 U izvornom tekstu dve lepte, to jest dva novčića veoma male vrednosti. što je oko jedan dinar.
43Isus pozva svoje učenike i reče im: „Zaista vam kažem da je ova siromašna udovica stavila u kovčeg više od svih drugih, 44jer su svi dali priloge od svog izobilja, a ona je od svoje neimaštine stavila sve što je imala, sav svoj imetak.“
Currently Selected:
Marko 12: NSPL
Highlight
Share
Copy
Want to have your highlights saved across all your devices? Sign up or sign in
Sveto pismo, Novi srpski prevod
Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.
Koristi se uz dopuštenje. Sva prava zadržana.
The Holy Bible, New Serbian Translation
Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.
Used by permission. All rights reserved worldwide.
