Knjiga o Jovu 31
31
1Sa očima svojim savez sam sklopio,
pa kako bih onda zagledao devojku?
2Pa šta to onda Bog odozgo deli?
Kakvo je sa visina nasledstvo Svemoćnog?
3Nije li to propast za zlotvora
i nesreća za pokvarenjaka?
4Ne vidi li on puteve moje,
zar ne broji sve moje korake?
5Ako sam se družio s lažovima,
ako mi je noga žurila ka obmani;
6neka me izmeri na tasovima tačnim,
nek čestitost moju Bog otkrije.
7Ako je moj korak zašao sa puta,
srce moje povelo se za mojim očima,
za ruke mi prionula ljaga;
8tad nek žanjem, a drugi nek jede,
nek se moja letina počupa.
9Ako li je žena srce mi zavela,
ako sam bližnjeg svoga na ulazu vrebao;
10nek tad drugom moja žena melje,
u postelji drugih neka bude.
11Ali to bi bila gadost,
baš krivica za osudu!
12Da, bila bi to vatra koja guta sve do truleži mrtvih
i spaljuje svu letinu moju.
13Elem, ako sam se oglušio na tužbu
sluškinje svoje ili sluge svoga,
kada su se parničili sa mnom;
14šta bih uradio kada bi Bog ustao,
kad bi mi račun zatražio?
Šta li bih mu tada uzvratio?
15Nije li onaj što me sazdao u utrobi i njih sazdao?
Zar nas nije jedan isti načinio u stomaku?
16Ako sam se oglušio na želju siromaha
i rasplakao oči udovici;
17ako sam svoj zalogaj hleba jeo u samoći,
a siroče nije uzelo od njega –
18jer je uz mene raslo kao uz oca još od mladosti moje,
a udovici sam pomagao još od kako me majka rodila –
19ako sam video stradalnika neodevenog,
ako nisam zaodenuo ubogog;
20ako me bedra njegova blagosiljala nisu,
ako se runom ovaca mojih utoplio nije;
21ako sam odmahnuo rukom protiv siročeta,
a znao sam da na sudu mogu da pomognem;
22neka mi ruka iz ramena otpadne
i nek mi se šaka prelomi u zglobu!
23Jer, drhtao sam od Božije strahote,
pred njegovim veličanstvom ne bih to činio.
24Ako sam se u zlato uzdao,
suvom zlatu govorio: ’Pouzdanje moje!’;
25ako sam se radovao svom velikom blagu,
što mi je ruka toliko zgrnula;
26ako sam u sunce gledao dok sija
i u mesec sjajni dok putuje;
27ako mi se srce potajno zanosilo,
pa sam im rukom slao poljupce sa svojih usta;
28i to bi bila krivica što vapi za sudom,
jer bih tako porekao Boga sa visine!
29Elem, ako sam se radovao nad nesrećom dušmanina moga,
likovao kad ga propast snađe;
30nisam dao ustima da zgreše,
da mu kletvu prizivam na dušu.
31Nisu li ljudi iz šatora rekli:
’Ko se još mesa njegovoga najeo nije?’
32Pridošlica na ulici noć proveo nije,
putniku sam otvarao vrata.
33Da li sam grehe svoje prikrivao kao Adam,
i krivicu krio u grudima svojim;
34jer sam se prepao velikog mnoštva,
strahovao od prezira u rodu,
pa se ućutao i kroz vrata ne bih izlazio?
35O, kad bi me neko čuo!
Evo, ovo potpisujem,
pa neka me usliši Svemoćni,
a evo i optužnice što je tužilac protiv mene podigao!
36Zar je ne bih ja poneo na ramenu svome,
na sebe je kao krunu pričvrstio?
37Račun bih mu položio za korake svoje,
kao vladar bih mu pristupio.
38Ako je zbog mene vapila zemlja moja
i u glas plakale brazde njene;
39ako sam zabadava jeo plodove njene
i duši njihovih vlasnika zadao jade;
40umesto pšenicom nek urodi trnjem
i korovom umesto ječma!“
Jov je završio svoja kazivanja.
Currently Selected:
Knjiga o Jovu 31: NSPL
Highlight
Share
Copy
Want to have your highlights saved across all your devices? Sign up or sign in
Sveto pismo, Novi srpski prevod
Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.
Koristi se uz dopuštenje. Sva prava zadržana.
The Holy Bible, New Serbian Translation
Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.
Used by permission. All rights reserved worldwide.
