Dela apostolska 27
27
Put u Rim
1Kada je bilo odlučeno da otplovimo u Italiju, Pavla i neke druge zatvorenike predali su na čuvanje kapetanu carske čete koji se zvao Julije. 2Ukrcali smo se u jednu adramitsku lađu, koja je trebalo da plovi u azijske luke, i otplovili. Sa nama je bio Aristarh, Makedonac iz Soluna.
3Sutradan smo pristali u Sidonu. Kapetan Julije se ljubazno ophodio prema Pavlu i dopustio mu da poseti svoje prijatelje, da bi se pobrinuli za njegove potrebe. 4Kad smo otišli odande, plovili smo u zavetrini Kipra, jer su duvali protivni vetrovi. 5Preplovivši more duž obala Kilikije i Pamfilije, stigli smo u Miru likijsku. 6Tu je kapetan našao lađu iz Aleksandrije koja je plovila za Italiju, te se ukrcasmo. 7Nekoliko dana smo plovili veoma sporo i jedva smo stigli do Knida. Pošto nam vetar nije dao da pristanemo, plovili smo pored Salmone, u zavetrini Krita. 8Ploveći s mukom uz obalu, stigli smo u mesto koje se zvalo „Dobra pristaništa“, blizu grada Laseje.
9Budući da je prošlo dosta vremena, a plovidba postala opasna, jer se i post#27,9 To jest, Dan otkupljenja (Jom Kipur), kada počinje olujna sezona. već bio završio, Pavle ih je opominjao: 10„Ljudi – govorio im je – vidim da će ova plovidba biti opasna i da će biti velike štete, ne samo po tovar i lađu, nego i po naše živote.“ 11Međutim, kapetan je imao više poverenja u kormilara i vlasnika broda, nego u Pavla. 12Pošto luka nije bila pogodna da se prezimi, većina je odlučila da se otplovi dalje uz obalu, kako bi došli do Feniksa i tamo prezimili. To je bila kritska luka koja je bila otvorena prema jugozapadu i severozapadu.
13Duvao je blag južni vetar, pa su mislili da će ostvariti što su naumili. Podigli su sidro i zaplovili uz samu obalu Krita. 14Nije prošlo dugo, kadli sa Krita poče da duva jak olujni vetar zvani „Severoistočnjak“. 15Zahvatio je lađu koja nije mogla da se protivi vetru, pa smo morali da se prepustimo vetru da nas nosi. 16Ploveći, pak, u zavetrini nekog ostrva po imenu Klauda, s teškom mukom smo uspeli da zadržimo brodski čamac. 17Kada su ga podigli, upotrebili su pomoćna sredstva da podvežu lađu. Bojeći se da se ne nasuču na obalu Sirte, spustili su plutajuće sidro prepuštajući se vetru. 18Pošto nas je narednog dana oluja žestoko bacala, počeli su da izbacuju tovar. 19Trećeg dana su svojim rukama izbacili iz lađe brodsku opremu. 20Pošto se tokom mnogo dana ni sunce ni zvezde nisu pojavili, a snažna bura i dalje besnela, izgubili smo svaku nadu da ćemo se spasti.
21Kako već duže vreme niko nije ništa jeo, Pavle stade među njih i reče: „Ljudi, trebalo je mene poslušati i ne otiskivati se s Krita, jer bismo tako izbegli ovu nevolju i štetu. 22Sad vam, pak, savetujem da se obodrite, jer niko od vas neće izgubiti život, osim što će lađa potonuti. 23Prošle noći mi se ukazao anđeo Boga kome pripadam i kome služim, 24pa mi je rekao: ’Pavle, ne boj se, jer moraš doći pred cara u Rim. Bog će radi tebe sačuvati živote svih koji plove s tobom.’ 25Zato se razvedrite, jer verujem Bogu da će biti onako kako mi je rečeno. 26Ipak, moramo da se nasučemo na neko ostrvo.“
27U noći četrnaestog dana od kako nas je oluja nosila po Adriji#27,27 More između Italije, Malte, Krita i Grčke., negde oko ponoći, mornari naslutiše da se približava neko kopno. 28Bacili su visak za merenje dubine i utvrdili da dubina mora iznosi trideset sedam metara#27,28 Dvadeset hvati.. Kada su ga bacili malo dalje, utvrdili su da ima dvadeset sedam metara. 29Pošto smo se bojali da ne naletimo na podvodne grebene, bacili smo četiri sidra sa stražnje strane i molili se da svane. 30Mornari su pokušali da pobegnu, te su spustili čamac pod izgovorom da treba spustiti sidra s prednje strane lađe. 31Tada je Pavle rekao kapetanu i vojnicima: „Ako ovi ljudi ne ostanu na lađi, vi se ne možete spasti.“ 32Nato su vojnici posekli užad koja su držala čamac i pustili ga da padne.
33Kada je počelo da sviće, Pavle je zamolio sve da pojedu nešto: „Danas je četrnaesti dan koji provodite u iščekivanju i bez hrane, a da ništa niste okusili. 34Zato vas molim da pojedete nešto; to je za vaš opstanak, jer ni jednom od vas neće pasti dlaka s glave.“ 35Pošto je rekao ovo, uzeo je hleb i pred svima zahvalio Bogu. Zatim je prelomio hleb i počeo da jede. 36Tada su se svi ohrabrili, pa su se prihvatili hrane. 37Na lađi nas je bilo ukupno dve stotine sedamdeset šest ljudi. 38Kada su se nasitili, olakšali su brod izbacujući žito u more.
Brodolom
39Kada se razdanilo, nisu prepoznali kopno. Ipak, ugledali su neki zaliv sa pristupačnom obalom, gde su hteli da uplove brodom, ako to bude moguće. 40Odvezali su sidra i spustili ih u more. Istovremeno su olabavili užad na kormilima, podigli prednje jedro prema vetru i zaputili se ka obali. 41Međutim, naišli su na greben i nasukali se. Prednji deo broda je naseo i ostao nepokretan, dok se zadnji lomio pod udarima jakih talasa. 42Tada su vojnici naumili da pobiju zatvorenike kako ne bi koji isplivao i pobegao. 43Međutim, kapetan je želeo da spase Pavla, te im nije dozvolio da sprovedu svoju nameru. Naredio je da oni koji znaju da plivaju prvi skoče u vodu i domognu se kopna, 44a da ga se ostali domognu, ko na daskama, ko na ostacima lađe. Tako su se svi spasli došavši do kopna.
Currently Selected:
Dela apostolska 27: NSPL
Highlight
Share
Copy
Want to have your highlights saved across all your devices? Sign up or sign in
Sveto pismo, Novi srpski prevod
Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.
Koristi se uz dopuštenje. Sva prava zadržana.
The Holy Bible, New Serbian Translation
Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.
Used by permission. All rights reserved worldwide.
