2. Knjiga Samuilova 12
12
Prorok Natan osuđuje Davida
1Gospod je poslao proroka Natana k Davidu. Kad je došao k njemu, rekao mu je: „U jednom gradu su živela dva čoveka. Jedan je bio bogat, a drugi siromašan. 2Bogataš je imao veoma mnogo sitne i krupne stoke. 3Siromah nije imao ništa osim jednog ženskog jagnjeta koje je kupio. On ga je odgojio i ono je raslo zajedno sa njim i njegovom decom. Jelo je od njegove hrane, pilo iz njegove čaše i spavalo u njegovom naručju; bilo mu je kao ćerka.
4Jednom je bogatašu došao putnik. Njemu je bilo žao da uzme grlo od svoje sitne ili krupne stoke da ugosti gosta koji mu je došao, pa je uzeo siromahovo jagnje i zgotovio ga za čoveka koji mu je došao.“
5David se strahovito razgnevio na tog čoveka. „Živoga mi Gospoda – reče on Natanu – čovek koji je to učinio zaslužuje smrt! 6Ima da plati četvorostruko za jagnje zato što je učinio ovakvu stvar, i nije pokazao samilost.“
7Natan reče Davidu: „Ti si taj čovek! Zato govori Gospod, Bog Izrailjev: ’Ja sam te pomazao za cara nad Izrailjem, i izbavio sam te iz Saulove ruke. 8Dao sam ti kuću tvoga gospodara i žene tvoga gospodara u tvoje krilo, i dao sam ti dom Izrailjev i Judin. A da ti je to bilo malo, ja bih ti dao i više. 9Zašto si prezreo reč Gospodnju i učinio što je zlo u njegovim očima? Posekao si mačem Uriju Hetita a njegovu ženu si uzeo sebi za ženu. Ubio si ga mačem Amonaca. 10Zbog toga se mač nikada neće odmaći od tvoga doma, jer si me prezreo i jer si uzeo ženu Urije Hetita da ti bude žena.’
11Govori Gospod: ’Evo, podižem na tebe nevolju iz tvog doma, pa ću na tvoje oči uzeti tvoje žene i dati ih tvom bližnjemu, koji će spavati s tvojim ženama usred bela dana. 12Ti si to učinio tajno, a ja ću učiniti ovo pred svim Izrailjem usred bela dana.’“
13David reče Natanu: „Zgrešio sam Gospodu.“
Natan reče Davidu: „Gospod ti je oprostio greh: nećeš umreti. 14Ipak, pošto si ovim delom podstakao neprijatelje Gospodnje na prezir, sigurno će umreti sin koji ti se rodio.“
15Potom se Natan vratio svojoj kući. A Gospod udari dete koje je Urijina žena rodila Davidu, i ono se teško razboli. 16David se molio Gospodu za dete; David je postio, pa je ušao u kuću i prenoćio na zemlji. 17Starešine njegovog doma su stajale oko njega nastojeći da ga podignu sa zemlje, ali on nije hteo, niti je hteo da jede s njima.
18Sedmoga dana je dete umrlo. Davidove sluge su se bojale da mu jave da je dete mrtvo, jer su govorili: „Govorili smo mu dok je dete bilo živo, pa nas nije slušao; kako da mu kažemo da je dete umrlo? Učiniće neko zlo.“
19Kad je primetio da sluge šapuću, David je shvatio da je dete umrlo. David upita svoje sluge: „Da li je dete umrlo?“
Oni odgovoriše: „Umrlo je.“
20Tada je David ustao sa zemlje, umio se i presvukao u drugu odeću. Zatim je ušao u Dom Gospodnji i poklonio se. Onda je otišao u svoju kuću i tražio da mu iznesu hranu, te je jeo.
21Njegove sluge mu rekoše: „Zašto ovo radiš? Dok je dete bilo živo, postio si i plakao, a sad kad je dete mrtvo, ti ustaješ i jedeš.“
22On odgovori: „Dok je dete još bilo živo, postio sam i plakao, misleći: ’Ko zna? Možda će se Gospod smilovati, pa će dete ostati u životu.’ 23Ali sada kad je mrtvo, zašto da postim? Zar mogu da ga vratim? Ja ću otići k njemu, ali ono se neće vratiti meni.“
24David je, zatim, utešio svoju ženu Vitsaveju. On je otišao k njoj i legao s njom, a ona je rodila sina kome je on dao ime „Solomon“#12,24 Solomon znači miroljubiv.. Gospod ga je voleo, 25pa je to objavio preko proroka Natana, koji mu je, radi Gospoda, dao ime „Jedidija“#12,25 Jedidija znači Gospodnji miljenik..
Joav zauzima Ravu
26Joav je napao Ravu amonsku i zauzeo carski grad. 27Zatim je poslao glasnike Davidu, rekavši: „Napao sam Ravu i zauzeo gradski vodovod. 28Stoga, skupi sad narod, opkoli grad i zauzmi ga; inače ću ja osvojiti grad, pa će biti nazvan po meni.“
29Skupivši sav narod, David je otišao u Ravu, napao je i osvojio. 30David je s Molohove glave skinuo krunu s dragim kamenom, koja je bila teška talanat#12,30 Oko 34 kg. zlata. Staviše je da krasi Davidovu glavu.#12,30 Postoje izvesne nedoumice o značenju jevrejske reči koja je ovde prevedena sa Moloh, koji je bio amonsko božanstvo. Kruna koja se ovde spominje, a koja se nalazila na glavi idola, bila je teška oko trideset četiri kilograma. Malo je verovatno da bi David nosio tako tešku krunu. Drugi komentatori smatraju da je kruna uzeta s glave ravskog cara, što takođe predstavlja problem. Najprihvatljivije objašnjenje je da je dragi kamen s te krune David stavio na svoju krunu. Iz grada je odneo i vrlo veliki plen. 31Odveo je i narod koji je živeo u njemu i postavio ga da radi s testerama, gvozdenim pijucima i gvozdenim sekirama, a druge je poslao da rade u ciglanama. Tako je uradio sa svim amonskim gradovima. Potom se David sa svim narodom vratio u Jerusalim.
Currently Selected:
2. Knjiga Samuilova 12: NSPL
Highlight
Share
Copy
Want to have your highlights saved across all your devices? Sign up or sign in
Sveto pismo, Novi srpski prevod
Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.
Koristi se uz dopuštenje. Sva prava zadržana.
The Holy Bible, New Serbian Translation
Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.
Used by permission. All rights reserved worldwide.
