2. Knjiga o carevima 4
4
Jelisej i udovičino ulje
1Žena jednog od proročkih sinova zavapi Jeliseju: „Tvoj sluga je umro a ti znaš da se tvoj sluga bojao Gospoda. A sad je došao zajmodavac da odvede moja dva sina da mu budu robovi.“
2Jelisej joj odgovori: „Šta da uradim za tebe? Šta imaš u kući?“
Ona reče: „Tvoja sluškinja nema ništa u kući osim jednog krčaga ulja.“
3On joj reče: „Idi i pozajmi prazne posude od svih svojih suseda; neka ih ne bude malo. 4Zatim uđi i zatvori vrata za sobom i za svojom decom, pa nalivaj ulje u sve te posude; i kako se koji napuni, ti ga skloni.“
5Ona ode od njega, zatvori vrata za sobom i za svojim sinovima. Oni su joj donosili posude, a ona je nalivala u njih. 6Kad su sve posude bile pune, ona reče svom sinu: „Donesi mi još posuda.“
Ali on joj reče: „Nema više posuda.“ Tada je ulje stalo.
7Ona dođe i reče to čoveku Božijem, a on joj reče: „Idi, prodaj ulje i podmiri svoj dug; ti i tvoji sinovi ćete živeti od onoga što ostane.“
Jelisej i Sunamka
8Jednog dana je Jelisej prolazio kroz Sunem. Tamo je živela jedna bogata žena, koja ga je molila da jede kod nje. I tako, kad god je prolazio, svraćao bi tamo na obed. 9Ona reče svom mužu: „Evo, znam da je čovek koji stalno prolazi ovuda sveti Božiji čovek. 10Hajde da mu napravimo malu sobu na krovu, i da mu namestimo ležaj, sto, stolicu, i svećnjak, da se smesti tamo kad god svrati kod nas.“
11Jednog dana kad je došao, otišao je u gornju sobu i legao tamo. 12On reče svome sluzi Gijeziju: „Pozovi onu Sunamku.“ Kad ju je pozvao, ona je stala pred njega. 13Tada mu reče: „Evo, bacila si se u toliku brigu zbog nas. Šta da učinimo za tebe? Hoćeš li da se zauzmemo za tebe kod cara, ili zapovednika vojske?“
Ona odgovori: „Živim među svojim narodom.“
14Jelisej upita: „Šta bi moglo da se učini za nju?“
Gijezije reče: „Ona nema sina, a muž joj je star.“
15 Jelisej reče: „Pozovi je.“ Kad ju je pozvao, stala je na vrata. 16Tada joj je rekao: „Dogodine u ovo vreme držaćeš sina u naručju.“
Ona reče: „Neka moj gospodar, čovek Božiji, ne zavarava svoju sluškinju.“
17Ipak, žena je zatrudnela i rodila sina dogodine u to vreme, kao što joj je Jelisej rekao.
18Dete je poraslo. Jednog dana je otišao svome ocu sa žeteocima. 19Tada se požalio svome ocu: „Moja glava, moja glava!“
Otac je rekao jednom momku: „Odnesi ga njegovoj majci.“ 20On ga je poneo i doneo ga njegovoj majci. On je sedeo u njenom krilu do podneva, a zatim je umro. 21Tada je otišla i položila ga na krevet čoveka Božijeg. Zatim je zatvorila vrata za sobom i izašla.
22Onda je pozvala svoga muža i rekla: „Pošalji mi, molim te, jednog momka i jednog magarca, da brzo odem kod čoveka Božijeg i da se vratim.“
23On je upita: „Zašto danas hoćeš da ideš kod njega? Nije ni mladina, ni subota.“
Ona reče: „Sve je u redu.“
24Kad je osedlala magarca, rekla je momku: „Povedi, i kreći! Ne usporavaj radi mene, osim ako ti kažem.“ 25Ona ode i dođe k čoveku Božijem na goru Karmil.
Kad ju je čovek Božiji video izdaleka, rekao je svome sluzi Gijeziju: „Eno one Sunamke! 26Požuri joj sad u susret i pitaj je: ’Jesi li dobro? Da li ti je muž dobro? Da li ti je dete zdravo?’“
Ona reče: „Sve je u redu.“
27Kad je došla k čoveku Božijem na goru, uhvatila se za njegove noge. Gijezije priđe da je odmakne, ali mu čovek Božiji reče: „Pusti je, jer joj je duša ogorčena, a Gospod je to sakrio od mene; nije mi rekao.“
28Ona reče: „Jesam li tražila sina od moga gospodara? Zar ti nisam rekla: ’Ne obmanjuj me!’?“
29Jelisej reče Gijeziju: „Opaši se, uzmi moj štap i idi. Ako te neko sretne, ne pozdravljaj ga, a ako te neko pozdravi, ne odgovaraj mu. Zatim stavi moj štap dečaku na lice.“
30Dečakova majka reče: „Živoga mi Gospoda i tvoga mi života, neću te ostaviti.“ Tako on ustane i pođe za njom.
31A Gijezije pođe ispred njih i stavi štap na dečakovo lice, ali nije bilo ni glasa, ni znaka života. On se vrati. Kad se sreo s Jelisejem rekao mu je: „Dečak se nije probudio.“
32Jelisej uđe u kuću, a ono, na njegovoj postelji leži mrtav dečak. 33Pošto je ušao, zatvorio je vrata pred ono dvoje, pa se pomolio Gospodu. 34Onda je stao na postelju, legao na dečaka, i metnuo svoja usta na njegova usta, svoje oči na njegove oči, i svoje dlanove na njegove dlanove. I dok je tako bio ispružen nad dečakom, ugrejalo se dečakovo telo. 35Zatim je ustao i prošetao se gore-dole po kući, pa je stao na postelju i ispružio se nad dečakom. Tada dečak kihnu sedam puta i otvori oči. 36Zatim pozva Gijezija i reče: „Pozovi onu Sunamku.“ On je pozva. Kad je došla k njemu, on joj reče: „Uzmi svoga sina.“ 37Ona uđe, pade pred njegove noge, pokloni mu se do zemlje, uze svoga sina i izađe.
Smrt u loncu
38Jelisej se vratio u Galgal. A bila je glad u zemlji. Dok su proročki sinovi sedeli pred njim, on reče svome sluzi: „Pristavi veliki lonac i skuvaj varivo za proročke sinove.“
39Jedan od njih ode u polje da nabere bilja i nađe divlju lozu. Nabrao je s nje divljih plodova i njima napunio svoj plašt. Kad se vratio, nasekao ih je u lonac s varivom, ne znajući kakvi su. 40Naliju oni čorbu ljudima, ali čim su počeli da jedu, počnu da viču, govoreći: „Smrt je u loncu, čoveče Božiji!“ I nisu mogli da jedu.
41On reče: „Dajte brašno ovamo!“ Onda je bacio brašno u lonac i rekao: „Naspite narodu da jede.“ I ništa više štetnog nije bilo u loncu.
Jelisej hrani stotinu ljudi
42Neki čovek dođe iz Vet-Salisa i donese čoveku Božijem dvadeset ječmenih hlebova od prvine plodova, i nešto svežeg klasja žita u torbi. Rekao je: „Daj ljudima da jedu.“
43Njegov sluga reče: „Kako da iznesem ovo pred stotinu ljudi?“
Jelisej reče: „Daj narodu da jede, jer govori Gospod: ’Ješće i preostaće.’“ 44Tada je izneo pred njih, pa su jeli, i još im je ostalo, po reči Gospodnjoj.
Currently Selected:
2. Knjiga o carevima 4: NSPL
Highlight
Share
Copy
Want to have your highlights saved across all your devices? Sign up or sign in
Sveto pismo, Novi srpski prevod
Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.
Koristi se uz dopuštenje. Sva prava zadržana.
The Holy Bible, New Serbian Translation
Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.
Used by permission. All rights reserved worldwide.
