2. Knjiga o carevima 18
18
Jezekijina vladavina nad Judom
1Treće godine Osije, sina Ile, izrailjskog cara, nad Judom se zacario Jezekija, sin Ahazov. 2Bilo mu je dvadeset pet godina kad se zacario, a vladao je dvadeset devet godina u Jerusalimu. Majka mu se zvala Avi, ćerka Zaharijina. 3Činio je što je pravo u očima Gospodnjim, sasvim kao njegov praotac David. 4On je uklonio uzvišice i razvalio stubove i posekao Aštartine stupove. Takođe je razbio i bronzanu zmiju koju je načinio Mojsije, a kojoj su Izrailjci kadili sve do tog vremena. Zvali su je Neustan.#18,4 Na jevrejskom jeziku Neustan zvuči slično izrazu bronzana zmija.
5On se uzdao u Gospoda, Boga Izrailjevog. Posle njega nije mu bilo sličnog među svim Judinim carevima, niti među onima koji su bili pre njega. 6Držao se uz Gospoda i nije se odvraćao od njega, nego je držao zapovesti koje je Gospod zapovedio Mojsiju. 7Gospod je bio s njim, pa je uspevao u svemu čega se latio. Pobunio se protiv asirskog cara i nije mu služio. 8Zatim je potukao Filistejce sve do Gaze i njene okoline, od stražarske kule do utvrđenog grada.
9Četvrte godine cara Jezekije, to jest, sedme godine izrailjskog cara Osije, sina Ilinog, asirski car Salmanaser je došao u Samariju i opsedao je. 10Osvojio ju je na kraju treće godine. Samarija je bila osvojena šeste godine Jezekije, to jest, devete godine izrailjskog cara Osije. 11Asirski car je odveo Izrailjce u Asiriju i doveo ih u Alaju i Gozan na reci Avor, i u midijske gradove. 12To se dogodilo zbog toga što nisu slušali glas Gospoda, Boga svoga, nego su pogazili njegov savez – sve što je zapovedio Mojsije, sluga Gospodnji. Nisu ga ni slušali ni izvršavali.
Senaheriv napada Judu
13Četrnaeste godine cara Jezekije, asirski car Senaheriv je napao sve utvrđene judejske gradove i osvojio ih. 14Tada je Judin car Jezekija poslao poruku asirskom caru u Lahis: „Pogrešio sam! Povuci se od mene i ja ću podneti što god mi nametneš.“ Asirski car je odredio Judinom caru Jezekiji tri stotine talanata#18,14 Oko 10 t. srebra i trideset talanata #18,14 Oko 1 t.zlata. 15Jezekija mu je dao i sve srebro koje se našlo u Domu Gospodnjem i u riznicama carevog dvora. 16U to vreme je Jezekija skinuo zlato s vrata i dovrataka Doma Gospodnjeg, s kojim ih je Judin car Jezekija obložio, i dao ga asirskom caru.
17Međutim, asirski car pošalje iz Lahisa caru Jezekiji u Jerusalim Tartana, Ravsarisa i Ravsaka s velikom vojskom. Oni odu i dođu u Jerusalim. Kad su došli, zaustavili su se kod Gornjeg jezera na putu za Beljarevo polje.
18Kad su pozvali cara, pred njih su izašli upravnik dvora Elijakim sin Helkijin, pisar Somna i dvorski savetnik Joah sin Asafov 19Tada im Ravsak reče: „Recite Jezekiji:
’Ovako kaže veliki car Asirije: u šta se to uzdaš? 20Zar misliš da su same reči savet i sila za rat? Na koga se oslanjaš, da si se pobunio protiv mene? 21Da se možda ne uzdaš u Egipat, u taj slomljeni štap od trske, koji ubada i probija šaku onome ko se na njega naslanja? Takav je faraon, egipatski car, svakome ko se osloni na njega. 22A ako mi kažete: „Mi se pouzdajemo u Gospoda, Boga našeg!“ Pa nije li baš Jezekija srušio njegove uzvišice i žrtvenike, rekavši Judi i Jerusalimu: klanjaćete se jedino pred ovim žrtvenikom u Jerusalimu.
23A sad, hajde, opkladi se sa mojim gospodarem, asirskim carem: daću ti dve hiljade konja, ako si u stanju da nađeš jahače da ih jašu. 24Kako ćeš onda odbiti i jednog vojvodu koji je među najmanjim slugama moga gospodara? No, ti se uzdaš u Egipat da će ti dati konje i konjanike. 25Konačno, jesam li ja bez odobrenja Gospodnjeg pošao na ovo mesto da ga razorim? Gospod je meni rekao: „Digni se na tu zemlju i razori je!“’“
26Tada su Elijakim, sin Helkijin, Somna, i Joah rekli Ravsaku: „Govori svojim slugama aramejski, jer mi razumemo; ne razgovaraj sa nama judejski da te sluša narod na zidinama.“
27Ali Ravsak im je rekao: „Zar me je moj gospodar poslao da samo vašem gospodaru i vama kažem ove reči, a ne baš onima koji sede na zidinama, koji će s vama morati da jedu svoj izmet i piju svoju mokraću?“
28Ravsak, zatim, ustade i povika snažnim glasom na judejskom: „Čujte reč velikog cara, asirskog cara: 29Ovako kaže car: ’Ne dajte da vas Jezekija zavarava, jer on vas ne može izbaviti iz moje ruke. 30Ne dajte da vam Jezekija uliva pouzdanje u Gospoda govoreći: „Gospod će vas sigurno izbaviti; ovaj grad neće pasti u ruke asirskom caru.“’
31Ne slušajte Jezekiju, jer ovako kaže asirski car: ’Sklopite mir sa mnom i izađite k meni, pa će svaki od vas jesti svoje grožđe i svoje smokve i piti vodu iz svoga studenca, 32dok ne dođem i odvedem vas u zemlju kao što je vaša zemlja, u zemlju žita i mladog vina, u zemlju hleba i vinograda, u zemlju maslinovog ulja i meda, da živite i ne umrete.’
Ne slušajte Jezekiju koji vas zavodi govoreći: ’Gospod će nas izbaviti!’ 33Da li je koji bog izbavio svoju zemlju iz ruke asirskog cara? 34Gde su bogovi amatski i arfadski? Gde su bogovi sefarvimski, enski i avski? Jesu li izbavili Samariju iz moje ruke? 35Koji su među svim bogovima tih zemalja izbavili svoju zemlju iz moje ruke? Kako će onda Gospod izbaviti Jerusalim iz moje ruke?“
36A narod je ćutao i nije odgovarao ni reč, jer je car bio zapovedio: „Ne odgovarajte mu!“
37Tada su upravitelj dvora Elijakim, sin Helkijin, pisar Somna i Asafov sin Joah, dvorski savetnik, došli pred Jezekiju. Razdrli su svoju odeću i saopštili mu šta je Ravsak rekao.
Currently Selected:
2. Knjiga o carevima 18: NSPL
Highlight
Share
Copy
Want to have your highlights saved across all your devices? Sign up or sign in
Sveto pismo, Novi srpski prevod
Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.
Koristi se uz dopuštenje. Sva prava zadržana.
The Holy Bible, New Serbian Translation
Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.
Used by permission. All rights reserved worldwide.
