1. Knjiga Samuilova 14
14
1Jednog dana, Saulov sin Jonatan reče svome sluzi, koji je nosio njegovo oružje: „Hajde da pređemo do filistejskog vojnog tabora na drugoj strani.“ Svoga oca nije obavestio o tome.
2Saul je boravio u okolini Gavaje, ispod narovog drveta, kod Migrona. S njim je bilo oko šest stotina ljudi. 3Efod#14,3 Efod je bio predmet koji se koristio za saznavanje Božije volje. Na drugim mestima označava deo svešteničke odeće. je u to vreme nosio Ahija, sin Ahituva, brata Ihavoda, sina Finesa, sina Ilija, sveštenika Gospodnjeg u Silomu. Narod nije znao da je Jonatan otišao.
4A klanac, koji je Jonatan gledao da pređe kako bi došao do filistejskog vojnog tabora, nalazio se između dve strme litice. Jedna se zvala Voses a druga Sene. 5Jedna je litica stajala na severu, nasuprot Mihmasa, a druga, na jugu, nasuprot Gavaje.
6Jonatan reče svome sluzi koji mu je nosio oružje: „Hajde da pređemo ka vojnom taboru onih neobrezanih. Možda će Gospod učiniti nešto za nas, jer ništa ne sprečava Gospoda da izbavi, bilo mnogo ljudi ili malo.“
7Njegov štitonoša mu odgovori: „Čini što god ti je u srcu. Moje je srce jedno s tvojim.“
8Jonatan reče: „Evo, preći ćemo k tim ljudima, pa ćemo im se pokazati. 9Ako nam kažu: ’Stojte dok ne dođemo do vas’, ostaćemo gde jesmo, i nećemo se penjati k njima. 10A ako nam kažu: ’Uspnite se k nama’, onda ćemo se uspeti, jer ih je Gospod predao u naše ruke. To će nam biti znak.“
11Kad su se njih dvojica pokazala filistejskom vojnom taboru, Filistejci rekoše: „Gle, Jevreji izlaze iz rupa u koje su se posakrivali!“ 12Ljudi iz vojnog tabora rekoše Jonatanu i njegovom štitonoši: „Popnite se k nama da vas naučimo čemu.“
Jonatan reče svome štitonoši: „Penji se za mnom, jer ih je Gospod predao u Izrailjeve ruke!“
13Jonatan se penjao služeći se rukama i nogama, a njegov štitonoša za njim. Filistejci su padali pred Jonatanom, a njegov štitonoša ih je ubijao za njim. 14To je bio prvi napad kada su Jonatan i njegov štitonoša pobili dvadesetak ljudi na polju od oko pola jutra.
Poraz Filistejaca
15Tada je strah obuzeo tabor na polju; strava je spopala sav narod u vojnom taboru i četu pljačkaša. Zemlja se potresla, te je zavladala pometnja od Boga.
16Saulovi osmatrači iz Gavaje Venijaminove su videli da se vojska raspršila na sve strane. 17Tada Saul reče narodu s njim: „Postrojte se i vidite ko je otišao od nas.“ Kad su se postrojili, nije bilo Jonatana i njegovog štitonoše.
18Saul reče Ahiji: „Donesi Kovčeg Gospodnji.“ Naime, Kovčeg Gospodnji je tog dana bio s narodom izrailjskim. 19Dok je Saul razgovarao sa sveštenikom, metež u filistejskom taboru bivao je sve veći. Saul reče svešteniku: „Povuci ruku!“
20Saul i sav narod s njim kliknuše i stupiše u boj. A tamo, Filistejci okrenuli mačeve jedni na druge. Pometnja je bila veoma velika. 21Pa i oni Jevreji koji su ranije bili na strani Filistejaca, i koji su otišli u njihov tabor, okrenuli su se od njih i pridružili se Izrailjcima, koji su bili sa Saulom i Jonatanom. 22Kad su svi oni Izrailjci što su se posakrivali u Jefremovoj gori čuli da su se Filistejci dali u beg, nagrnuli su za njima u boj.
23Tog je dana Gospod izbavio Izrailja, a bitka se raširila sve do preko Vet-Avena.
Saulova nerazumna zakletva
24Izrailjci su bili iscrpljeni tog dana, jer je Saul zakleo narod rekavši: „Proklet bio čovek koji okusi hrane do uveče, dok se ne osvetim svojim neprijateljima!“ Tako sav narod nije okusio hrane.
25Kad je narod došao u šumu, bilo je pčelinjeg saća na površini zemlje. 26Stupivši u šumu, narod je video da med teče, ali niko nije prineo ruku ustima, jer se narod plašio zakletve. 27Jonatan nije čuo kad je njegov otac zakleo narod, pa je prineo vrh štapa koji mu je bio u ruci i zamočio ga u saće, a zatim prineo ruku ustima; oči su mu se odmah zasvetlele.
28Jedan čovek mu reče: „Tvoj je otac strogo zakleo narod rekavši: ’Neka je proklet čovek koji okusi hrane danas.’ A narod je bio izmoren.“
29Jonatan mu odgovori: „Moj otac gura zemlju u propast. Pogledajte kako su mi se oči zasvetlele čim sam okusio malo ovog meda. 30Da je narod slobodno jeo od plena koji je zatekao kod svojih neprijatelja, ne bi li poraz Filistejaca bio još veći?“
31Tog su dana tukli Filistejce od Mihmasa do Ajalona, pa se narod veoma izmorio. 32Tada se narod bacio na plen. Nahvatali su sitnu stoku, goveda i telad, klali ih na zemlji, i jeli ih s krvlju. 33To su javili Saulu: „Eno, narod greši protiv Gospoda jedući meso s krvlju.“
Saul reče: „Izneverili ste se Gospodu. Dovaljajte mi ovamo veliki kamen.“ 34Zatim je rekao: „Raziđite se među narod i recite im: ’Neka mi svako dovede svoga vola ili ovcu. Ovde ćete ih klati i jesti. Nemojte grešiti protiv Gospoda jedući krv.’“
Te noći mu je svako od naroda doveo svoga vola, pa su tamo klali i jeli.
35Tada je Saul sagradio žrtvenik Gospodu. To je bio prvi žrtvenik koji je sagradio Gospodu.
36Saul reče: „Siđimo noćas u poteru za Filistejcima, da ih orobimo dok ne svane jutro. Nećemo poštedeti ni jednog od njih.“
Oni mu odgovoriše: „Radi što ti se čini dobro.“
Sveštenik mu reče: „Pristupimo Bogu.“
37Saul je pitao Boga: „Da se spustim u poteru za Filistejcima? Hoćeš li ih predati u ruke Izrailju?“ Ali onoga dana mu nije odgovorio.
38Tada Saul reče: „Pristupite ovamo svi narodni glavari! Doznajte i vidite kako je ovaj današnji greh bio počinjen! 39Jer tako mi živoga Gospoda, koji izbavlja Izrailja, ako se krivica nađe i na mom sinu Jonatanu, biće svakako pogubljen!“ Ali niko mu iz svega naroda nije odgovorio.
40Saul reče celom Izrailju: „Vi stanite na jednu stranu, a ja i moj sin Jonatan staćemo na drugu stranu.“
Narod odgovori Saulu: „Radi što ti se čini dobro.“
41Tada se Saul obratio Gospodu: „Bože Izrailjev, pokaži po pravdi!“ Žreb je pao na Jonatana i Saula, a narod je izašao nevin.
42Saul reče: „Bacite žreb između mene i moga sina Jonatana!“ Žreb pade na Jonatana.
43Saul reče Jonatanu: „Reci mi šta si uradio.“
Jonatan mu ispriča: „Ja sam samo okusio malo meda krajem štapa koji mi je bio u ruci. Evo me, spreman sam da umrem.“
44Saul reče: „Neka mi tako učini Gospod, i još više, ako danas zaista ne umreš, Jonatane!“
45Tada je narod rekao Saulu: „Zar da umre Jonatan koji je učinio ovo veliko izbavljenje u Izrailju? Daleko bilo! Tako živ bio Gospod, nijedna vlas neće pasti s njegove glave na zemlju, jer on je danas učinio ovo delo uz Božiju pomoć!“ Tako je narod izbavio Jonatana, te nije poginuo.
46Saul je prestao da goni Filistejce, a Filistejci su se vratili u svoja mesta.
47Kad je Saul učvrstio carevanje nad Izrailjem, zaratio je protiv svih svojih neprijatelja unaokolo: protiv Moava, protiv potomaka Amonovih, protiv Edoma, protiv careva sovskih, i protiv Filistejaca. Gde god bi se okrenuo, pobeđivao bi. 48Odlikovao se junaštvom; porazio je Amaličane, i izbavio Izrailja iz ruku onih koji su ga pljačkali.
Saulova porodica
49Saulovi sinovi su bili: Jonatan, Jesvija, i Malhi-Suv, a njegove dve ćerke zvale su se: starija Merava, a mlađa Mihala. 50Saulova žena zvala se Ahinoama, ćerka Ahimasova, a zapovednik njegove vojske zvao se Avenir, sin Nera, Saulovog strica. 51A Kis, Saulov otac, i Ner, Avenirov otac, bili su sinovi Avilovi.
52Ljuti se rat vodio sa Filistejcima tokom sveg Saulovog veka. A kada bi Saul video kojeg odvažnog čoveka ili vrsnog ratnika, uzimao bi ga u svoju službu.
Currently Selected:
1. Knjiga Samuilova 14: NSPL
Highlight
Share
Copy
Want to have your highlights saved across all your devices? Sign up or sign in
Sveto pismo, Novi srpski prevod
Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.
Koristi se uz dopuštenje. Sva prava zadržana.
The Holy Bible, New Serbian Translation
Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.
Used by permission. All rights reserved worldwide.
